Анализа изборних резултата 2014. године за Скупштине кантона и Дом народа Парламента Федерације БиХ показала је јасно, да су федерална грађанске странке добиле 10 делегата у Дом народа Паламента Федерације БиХ, а условно речено, српска национална странка Савез независних социјалдемократа, 3 делегата у Дом народа Парламента Федерације БиХ.

Оцјена странака из Републике Српске да је овај резултат показатељ да су Бошњаци и Хрвати у принципу бирали српске представнике у Дом народа Парламента Федерације БиХ, и зато је покренута иницијатива из Србије, од предсједника Савеза Срба из Региона, Миодрага Линте, да се за опште изборе у Федерацији БиХ 2018. године, пријави Заједничка српска листа, за коју би гласали Срби, и тако би они бирали и изабрали своје легитимне српске представнике.

Да би оцијенио домете и могучности реализације нове српске политике према Србима у Федерацији БиХ, анализирао сам изборе за кантоналне скупштине и за Дом народа Парламента Федерације БиХ из 2014. године, са тежиштем колико ће Заједничка српска листа промијенити устаљену праксу да већину Срба посланика бирају Бошњаци и Хрвати, уз малу помоћ и Срба.

Нисам анализирао како би прошле на овим изборима за Представнички дом Парламента Федерације БиХ Заједничке српске листе, јер то спада у политичку фантастику!

Под условом да на опште изборе изађе преко 65% Срба који су уписани у бирачки списак (4.900), постоји велика вјероватноћа да ће са Заједничке српске листе бити изабрана два Србина. Вјероватније је да ће листа добити око 3.000 гласова, што је једно посланичко мјесто. Али у исто доба може се десити да нико од Срба са листе Социјалдемократске партије БиХ не буду изабран.

Да би прешли изборни праг у Посавском кантону, Заједничка  српска листа мора освојити преко 518 гласова, а то знаћи да би на изборе требало изачи преко 70% Срба са бирачког списка, што је мало вјероватно, јер је то први пут, да се појављује на изборима нека српска листа.

Да би се прешла изборни цензус у Тузланском кантону од 3%, Заједничка српска листа мора добити око 6400 гласова, што је мало вјероватно кад се има у виду да у Тузланском кантону по попису становништва из 2013.године, има 7058 Срба. Излазност Срба на изборе од 95% је немогућа  мисија, јер само под тим условом могу сами Срби да изаберу свог посланика, и још да не гласају за друге партије.

Напомињем и наглашавам да је на опоштим изборима 2014. године, за српске партије гласало укупно 265 бирача. Потребно је чудо, да се 24 пута повећа број Срба бирача, и да  сви гласају за Заједничку српску  листу. Сигуран сам да се то неће десити. Закључак: Заједничка српска  листа нема никакву шансу да добије једно посланичко мјесто у Скупштини Тузланског кантона.

Овдје у Тузланском кантону више је вјероватна  варијанта да ће један посланик бити изабран са листе Социјалдемократске партије БиХ, јер ће дио Срба гласати по традицији за ту партију, ту листу.

Не искључујем ни варијанту да нико од Срба са листи не буде изабран у Скупштину Тузланског кантона, због подјеле српских гласова на двије листе.

Да би се прешла изборни цензус у Зеничко-Добојском кантону од 3% , Заедничка српска листа мора добити око 5000 гласова, што је мало вјероватно кад се има у виду да у Зеничко-добојском кантону по попису становништва из 2013. године, има 5543 Срба. Излазност Срба на изборе од 95% је немогућа  мисија, јер само под тим условом могу сами Срби да изаберу свог посланика.

Напомињем и наглашавам да је на општим изборима 2014. године, за српске партије гласало укупно 57 бирача. Потребно је чудо, да се 88 пута повећа број Срба бирача, и да  сви гласају за Заједничку српску листу. Сигуран сам да се то неће десити. Закључак: Српска јединствена листа нема никакву шансу да добије једно посланичко мјесто у Скупштини Зеничко-добојског кантона.

Овдје у Зеничко-добојском кантону више је вјероватна варијанта да ће један посланик бити изабран са листе Социјалдемократске партије БиХ, јер ће дио Срба гласати по традицији за ту партију, ту листу.

Не искључујем ни варијанту да нико од Срба са листи не буде изабран у Скупштину Зеничко-добојског, због подјеле српских гласова на двије листе.

Да би прешла изборни цензус у Босанско-подрињском кантону  од 3%, Заједничка српска листа мора добити око 360 гласова, и то је могуће, вјероватно кад се има у виду да у Босанско-Подрињском кантону по попису становништва из 2013. године има 885 Срба. Да би Заједничка српска листа добила довољно гласова, излазност Срба на изборе мора бити већа од 80 % , јер само под тим условом могу сами Срби да изаберу свог посланика.

Напомињем и наглашавам да је на општим изборима 2014. године, за српске партије гласало укупно  161 бирача. Могуће је да се број бирача за Заједничу српску листу повећа два и по пута. Закључак: Заједничка српска листа има велике, али не могу тврдити,  да је то 100%, шанса да добије једно посланичко мјесто у Скупштини Босанско-подрињског кантона.

Овдје у Босанско-подрињском кантону може се остварити варијанта да  један посланик Србин буде  изабран са листе Социјалдемократске партије БиХ, или Либералне странке – ЛС БиХ, јер ће дио Срба гласати по традицији за те партије, те листу.

Не искључујем ни најгору могућу варијанту да нико од Срба са листи не буде изабран у Босанско-подрињског кантона, уколико се српски гласова подјеле на три листе.

Да би прешла изборни цензус у Средњебосанском кантону од 3% , Заједничка српска листа мора добити око 3350 гласова, што је мало вјероватно кад се има у виду да у Средњебосанском кантону по попису становништва из 2013. године, има 3043 Срба. Излазност Срба на изборе од 100% је немогућа  мисија, јер само под тим условом могу сами Срби да изаберу свог посланика, и то под условом да не гласају за друге партије.

Напомињем и наглашавам да је на опоштим изборима 2014. године, за српске партије гласало укупно 140 бирача. Потребно је чудо, да се 24 пута повећа број Срба бирача, и да  сви гласају за Заједничку српску листу. Сигуран сам да се то неће десити. Закључак: Српска јединствена листа нема никакву шансу да добије једно посланичко мјесто у Скупштини Средњебосанског кантона.

Овдје у Зеничко-добојском кантону више је вјероватна  варијанта да ће један посланик бити изабран са листе Социјалдемократске партије БиХ, јер ће дио Срба гласати по традицији за ту партију, ту листу.

Не искључујем ни варијанту да нико од Срба са листи не буде изабран у Скупштину Зеничко-добојског, због подјеле српских гласова на двије листе.

Да би прешла изборни цензус у Херцеговачко-неретванском кантону   од 3% , Заједничка српска листа мора добити око 3300 гласова, и то је могуће, вјероватно кад се има у виду да у Херцеговачко-неретванском кантону по попису становништва из 2013. године има 6432 Срба. Услов да Српска јединствена листа добије довољно гласова је да излазност Срба на изборе мора бити већа од 90 % , јер само под тим условом могу сами Срби да изаберу једног или двојицу својих посланика.

Напомињем и наглашавам да је на општим изборима 2014. године, за српске партије гласало укупно  721 бирача. Могуће је да се број бирача за Заједничку српску листу повећа десет пута. Закључак: Српска јединствена листа има велике, могу тврдити,  100% шансу да добије једно посланичко мјесто у Скупштини Херцеговачко-неретванског кантона, а и друго са великом вјероватноћом.

Овдје у Херцеговачко-неретванском кантону може се остварити и варијанта да  један посланик Србин буде  изабран са листе Социјалдемократске партије БиХ, јер ће дио Срба гласати по традицији за те партије, ту листу.

Да би прешла изборни цензус у Западно-херцеговачком кантону   од 3% , Српска јединствена листа мора добити око 1020 гласова, и то је немомогуће, кад се има у виду да је у Западно-херцеговачком кантону по попису становништва из 2013. године, живио само 101 Србин.

Закључак: Јединствена српска листа нема никакве могућности да добије посланичко мјесто у овом кантону.

Потребно је да Јединствена српска листа за Скупштину кантона Сарајево на општим изборима 2018. године, добије око 6330 гласова, што је изборни праг, ако предвидимо приближан исти број бирача као и 2014. године.

Ако уземо у обзир да ће сви који су гласали за СНСД и СДС  на општим изборима 2014. године, (1037) гласати и на овим изборима за Јединствену листу, долазимо до податка да је потребно нових 5.293 бирача, да би листа прешла изборни праг од 3%, (6330), што је тешко, вјероватно немогуће постићи, прво: тешко је преузети традиционалне Српке бираче који гласају и за грађанске и за националне бошњачке странке, друго: нема довољно резервних, слободних, неопредјељених бирача ни у Кантону Сарајево, а ни ван Кантона Сарајево, Република Србија и друге земље.

Једно од могућих сценарија, рјешења, да се добије један посланик и делегат је да се Јединствена српска листа појави на изборима за Скупштину кантона Сарајева у коалицији са више  странака. То је постао неостварљив сценарио оног тренутка када су политичке странке из Републике Српске донијеле одлуку да иду самостално на изборе за Скупштине Кантона у Федерацији БиХ, и да тако реализују политички принцип да Срби бирају своје легитимне политичке представнике, али заборавили су, у међувремену, изборити се за политички принцип који би то омогућио, а то је успостављање српске изборне јединице на нивоу кантона.

Кантон 10 је кантон са обзиром на резултате општих избора из 2014. године у коме Заједничка српска  листа има загарантован успјех, да чак добије четири посланика из реда Срба, под условом да преко 60% посто Срба бирача изађу на изборе. Овдје нема опасности да се српски гласови подјеле на више странака, јер 99% Срба гласа за српске странке.

Анализа претходних општих избора, 2014. године, за Скупштине кантона и Дом народа Парламента Федерације БиХ, потврдила је тезу да је већина посланика и делегате изабрана са листа грађанских странака које имају сједиште у Федерацији БиХ, и да су их бирали Бошњаци и Хрвати, уз малу помоћ Срба.

На основу анализираног понашања српског бирачког тјела у Федерацији БиХ, а и бошњачког и хрватског бирачког тијела, и бирачког тијела избјеглих и расељенихСрба,  постављам хипотезу да ће са листи Заједничке српске листе у Скупштине Кантона и Дом народа Парламента Федерације БиХ на општим изборима 2018.  бити изабрано од 5 до 8 посланика, а са грађанских политичких листи од 8 до 11 посланика.

Мислим да још нису сазрели људски, политички и законски  услови да се изабере свих 17 делегата Срба у Дом народа Парламента Федерације БиХ, и на овим изборима предвиђам да ће бити изабрано између 12 и 16 делегата.

Иницијатива Савеза Срба из Региона, о формирању Заједничке српске листе, за изборе у Федерацији БиХ, из маја мјесеца ове године, па поново актуелизирана почетком јуна 2018.године, двадесетак дана прије предаја коалиционих листа, подржана и он неких српских странака из Републике Српске и Федерације БиХ, показује да се на боље мијења однос Републике Српске и Републике Србије према Србима у Федерације БиХ.

До сада смо били статистичка грешка, заостали Срби, заборављени од својих матица, у жижи јавности само онда када смо кориштени као монета за поткусуривање у политичким борбама.

Та позитивна промјена, политичара, владиних званичника из Републике Србије и Републике Српске, исказана , надам се као искрена брига са све Србе у региону, па тако и за нас у Федерацији БиХ, утемељена је на чињеницама:

• да смо на најнижој тачки свих аспеката људског живота,
• да нам је положај изузетно тежак,
• да смо обесправљени и понижени,
• положај Срба у Федерацији БиХ је трагичан,
• да су нас представљали нелегитимни и лажни представници,
• да “наши” политички представници у Дому народа Парламента Федерације БиХ нису никад покренули питање виталног националног интереса,
• да су српски делегати штитили интересе својих политичких странака са сједиштем у ФБиХ, а не виталне интересе свога народа.

Имајући све ово у виду предлажу:

• да стратешки циљ свих српских политичких партија мора да буде опстанак Срба у Федерацији БиХ (ФБиХ) и борба за његова национална и људска права,
• формирање коалиција свих српских странка под називом Заједничка српска листа,
• политичким партијама да се договоре око заједничког програма и да на предстојећим изборима у БиХ изађу са Заједничком српском листом за скупштине кантона и Представнички дом Парламента Федерације БиХ,

И те активности би довеле:

• до промјене слике о нама и промјене нашег положаја,
• до ојачања положаја српског народа у Федерацији БиХ,
• до избора легалних и легитимних српских представника на више нивоа законодавне власти у Федерацији БиХ ( у девет од десет скупштина кантона) и за Представнички дом Федерације БиХ, јер ће Заједничка српска листа прећи изборни ценсус од 3%.

Да би се се ово остварило обећавају да ће:

• удружења која окупљају избјегле Србе и Савез Срба из региона покушаће окупити око пола милиона Срба који имају право гласа у Федерацији БиХ,
• организовати пријављивање протјераних и избјеглих Срба за гласање на изборима у Федерцији БиХ до 24. јула ове године.

У своје име и у име свих Срба из Федерације Босне и Херцеговине , иако се не слажем са свим ставовима и акцијама политичких странака, и удружења која окупљају избјегле Србе и Савез Срба из региона, молим:

• Српске партије из Републике Српске и Федерације БиХ да формирају коалицију странака под називом Заједничка српска листа, и да се пријаве на изборе за Скупштине кантона у Федерацији БиХ и за Заступнички дом Парламента Федерације БиХ,
• Удружења која окупљају избјегле Србе и Савез Срба из региона, да окупе 50.000 Срба који имају право гласа у Федерацији БиХ, што би омогучило Србима из Федерације БиХ , уз њихове гласове, да имају своје легалне и легитимне представнике у девет од десет скупштина кантона и у Представничком дому Парламента Федерације БиХ.