Mislim, na zaposlene u privatnom sektoru već odavno se ne primjenjuje zakon u praksi tako da cijenim da ne bi bilo loše to i formalizovati. Primjera radi, u Zakonu o radu stoji da radna sedmica traje 40 časova, dok radnici kod privatnika rade preko 50 časova.

U tom zakonu isto stoji da se plaća posebno prekovremeni rad-kod ogromne većine privatnika taj rad se uopšte ne plaća. U zakonu stoji i da radnici imaju pravo na toliko i toliko godišnjeg odmora, da moraju biti prijavljeni, da se za probni rad prima plata, i tako dalje i tako dalje. Ništa od toga ne funkcioniše u praksi i svi to veoma dobro znamo.

Stoga, moj je prijedlog da se praksa i forma usaglase, odnosno da se svi oni koji rade u privatnom sektoru stave van zakona, odnosno da nas se sve skupa proglasi banditima. Policiji neće teško pasti da nas, opasne teroriste, hvata i kažnjava, jer ionako samo nas i zaustavljaju kad treba provjeravati ispravnost vozila-tatine sinove u skupim automobilima koji voze preko 150 na sat u gradskoj zoni ne diraju, valjda zato što su ovi prebrzi da bi ih stigli. S druge strane, logično je da su naši krševi sumnjivi i opasni po bezbjednost saobraćaja, te je sasvim prirodno da nas policija, za naše dobro, zaustavlja neprestano i kažnjava, jer mi smo zemlja u kojoj se zakon poštuje više nego u Njemačkoj, a i naši policajci su profesionalniji od njemačkih.

Današnji primjer (tekst pisan na Veliki petak) takođe je indikativan: u Banjoj Luci u pola sedam ujutro, u centru grada, nema žive duše. Autobusi imaju potpuno poremećen red vožnje, a dosta autoprevoznika koji saobraćaju prema drugim gradovima uopšte danas ne radi. Dakle, ako neko radi u drugom gradu, a živi u Banjoj Luci i ima mjesečnu kartu kod prevoznika koji danas ne radi ili ima reduciran red vožnje-ili neće uopšte stići na posao ili će dobrano da zakasni na isti. Potom će da ga poslodavac riba i, moguće, kazni oduzimanjem od plate, jer, eto, ovaj nije stigao na vrijeme ili uopšte na posao. To što danas ne rade prevoznici ne zanima poslodavca. Kao što ni prevoznika ne zanima što, gle čuda, nisu svi zaposleni u javnom sektoru pa da danas ne rade, te moraju ići na posao.

Sve to me učvrstilo u mom gore iznesenom stavu. Kad smo mi već očigledno smetnja u ovom društvu, kad remetimo pejzaž prazničnog jutra u Banjoj Luci svojim prisustvom, zašto nas sve onda fino ne pohapsiti i ukloniti s lica zemlje, da bi naše radne kolege-javni službenici-mogli nesmetano da žive svoje utopističke živote, bez da im mi kvarimo svakodnevnicu. Političari na vlasti bi takođe bili oduševljeni tom idejom, jer, objektivno, mi njima samo smetamo: da nema nas sa tim platama od 300 do 800 KM, prosjek plata u Republici Srpskoj bio bi preko 1.000 KM, prosto zato što je naša administracija najuspješnija na svijetu te stigne da zaradi toliko, dok smo mi u privatnom sektoru toliko lijeni i nepososbni da ne uspijevamo da dobacimo prosječno niti 60% njihovih primanja, iako radimo i subotom i praznikom i prekovremeno, dok naše kolege u javnom sektoru sa 40% manje radnog vremena postižu 60% bolje rezultate i plate.

Vidi se da smo zaista mi u privatnom sektoru teg oko noge naše inače zdrave i uspješne privrede. Smetnja na putu opšteg društvenog prosperiteta. Čak i nacionalni izdajnici, jer da nema nas koji stalno nešto kukamo i žalimo se, Republika Srpska ne bi imala nikakvih problema i sve bi u njoj cvjetalo od stabilnosti i napretka. I u religijskom smislu smo sporni, jer radimo i na Veliki petak, i na Badnji dan i ništa pod milim bogom ne poštujemo, dok naše kolege u javnom sektoru svaki praznik praznuju po tri dana, kako i dolikuje, jer smo mi inače ljudi i društvu strahovite bogobojažljivosti i ostalog svakolikog morala.

Eto, ja toliko.