Када би постојао статистички индекс раста производње политичких догађаја, европски шампиони би били челници режима на власти у Републици Српској.

Ако у нечему Република Српска имам позитиван извозно увозни биланс, онда је то производња политичких догађаја.

Будући да је постојећа економско социјална ситуација у Републици Српској на рубу амбиса, режим мора производити догађаје који ће свакодневно бити ударне вијести режимских медија, умјесто вијести о смањењу животног стандарда, свакодневним поскупљењима, растућем броју социјалних случајева, новим отпуштањима радника,  расту незапослености, једном ријечју опште суморности и безперспективности у којој живе огромна већина грађана Републике Српске.

Умјесто ријешења чемерне ситуације у којој се налази друштво,свакодневно режим узбуркава крв својим грађанима новим одбранама „Српских интереса“ од навале страних и домаћих непријатеља.

Не може бити вијест колико ће пензионера - бораца добити умањене чекове пензија у фебруару и за колико, због новог режимског закона о ПИО којим је укинута гарантована пензија за борце-пензионере.

Не треба јавност да зна колико ће сваки грађанин добити да плати пореза на имовину, новог намета у креацији режима, када у марту почне дистрибуција уплатница.

Није корисно за режим ни да пољопривредници сазнају колико ће од ове године мјесечно плаћати обавезни допринос за ПИО, што до сада нису плаћали.

Вијест није ни увођење обавезне партиципације за здравствене услуге, као што није вијест да ће гориво поново поскупити.

Не заслужује пажњу ни вијест да ће мегамаркети Темпо отпустити више од 100 радника, као што је беззначајна и вијест да су дугови у привреди код фирми регистрованих у РС прешли 12 милијарди КМ што је за 50% веће од укупног годишњег бруто домаћег производа.

Зато режим свакодневно, све проблеме које су они сами прозвели, умотава у „глобалну економску кризу“ у растућу кризу “Еврозоне“, у централистички притисак „Сарајевске политичке кухиње“, радикализам Исламске вјерске заједнице, у сталну изложеност опасности од терористичких напада на режимске великане, неразумјевање „запада“ и слично.

Нема вијести како се немилосрдно и убрзано крчме и последње паре из ИРБ РС, и то по правилу кроз куповину хартија од вриједности или преко додјеле повољних кредита за тзв. „нове развојне пројекте“ малих и средњих предузећа, сасвим случајно у власништву блиских режимских пријатеља.

Како се троше народне паре посредством ИРБ најбоље илуструју подаци о томе ко су власници фирми које су у последњих неколико мјесеци добиле вишемилионске кредите из програма кредита за мала и средња предузећа за које су средства обезбјеђена задужењем ИРБ код Европске инвестиционе банке.

Највећи дио тих кредита пласира се без посредства комерцијалних банака, чиме се сав ризик пласмана лоцира на ИРБ.

Готово све следеће фирме спадају у ред оних које не да не примају нове раднике, већ отпуштају и постојеће, не исплаћују редовно својим радницима плате, а поготово не плаћају редовно порезе и доприносе на плате запослених, а за неке од њих се говорка да врше и утаје ових обавеза према буџету РС, исплаћујући дио плата радницима „на црно“. Један дио ових фирми спада и у велике дужнике Пореској управи РС.

Највеће кредите су добиле следеће приватне фирме :

- „Вучко“ Пале, власништво породице Провић, старих пријатеља Александра Џомбића још из времена Кристал банке у којој је Џомбић био члан кредитног одбора који им је додјелио прве кредите,и који посједују апартманско насеље Вучко на Јахорини гдје Џомбић и сви други режимски прваци по правилу одсједају када су на Јахорини, добило је 6 милиона КМ кредита иако је раније добило још 5 милиона КМ од ИРБ што је био максималан износ кредита из економско развојне компоненте кредита који су пласирани преко комерцијалних банака.

- „Агроимпекс“ из Бањалуке укупно 12 милиона КМ, власништво Николе Вукелића. Иначе ова фирма је раније добила још 5 милиона КМ од ИРБ што је био максималан износ кредита из економско развојне компоненте кредита који су пласирани преко комерцијалних банака.

- ДИ „Шипово“ из Шипова, власништво Милана Ковача, истакнутог члана СНСД и некадашњег народног посланика ове странке који је тренутно предсједник скупштине општине Шипово, добило је 2 милиона КМ кредита.

- „Екватор“ Бањалука, власништво Ђоке Давидовића, који је изградио и продао Влади РС објекат за потребе Бањалучке подружнице Инспектората РС, и који важи за врло блиску особу кључним људима из врха СНСД, добио је 6 милиона КМ кредита.

- „Елвако“ Бијељина, власништво Гаврила Бобара, народног посланика СНСД у Народној скупштини РС, добио је 6,5 милиона КМ кредита. Још раније, кроз куповину хартија од вриједности Бобар банке,чији је власник иста особа,ИРБ је пласирала 6 мил.КМ.

- „Интегра инжињеринг“ из Бањалуке, власништво породице Станковић, која је главна неимарска породица режима и која је изводила радове на цијелом аутопуту Бањалука-Градишка, и која је изводила комплетне радове на свим зградама које чине административни центар РС укључујући и зграду РТРС, као и бројне друге инфраструктурне радове,све укупно вриједно нешто мање од милијарде КМ, добила је 15 милиона КМ кредита, иако је раније добила 5 милиона КМ од ИРБ, једнако као и сестринска фирма „Интеграл инжињеринг“ истих власника, што је био максималан износ кредита из економско развојне компоненте кредита који су пласирани преко комерцијалних банака.

- „Јединство“ Градишка, такође у власништву породице Станковић, добила је 9,4 милиона КМ.

- „Пингвин“ из Лакташа, фирма чија је власница Славица Гребенар, такође врло блиска пријатељица режимског врха СНСД, добила је 850.000 КМ кредита, што представља њен четврти реализовани кредит код ИРБ, иако је раније добила још 3 кредита укупне вриједности од 2 мил. КМ  из економско развојне компоненте кредита који су пласирани преко комерцијалних банака.

Укупно седам приватних власника наведених фирми: Станковић (24,4 мил КМ), Вукелић (12 мил КМ), Бобар (6,5 мил КМ), Провић (6 мил КМ), Давидовић (6 мил.КМ), Ковач (2 мил КМ) и Гребенар (0,85 мил КМ) добили су кредите у укупном износу од 57.750.000 КМ.

Сасвим случајно, сви они одреда су директно повезани са врхом СНСД.

Исти власници су још раније добили додатних 28 мил. КМ у аранжманима са ИРБ, што укупно износи 85.750.000 КМ, што је готово 12 % од свих до сада пласираних кредита из ИРБ !

Њима ће се придружити и „Енерголинија“ у власништву Руса Романова као и „Творница алата Требиње“ у власништву Родољуба Драшковића, што ће сигурно износити најмање још 20 милина КМ.

У коначном, бар за сада, ових 9 власника фирми, користиће кредита од ИРБ у укупној вриједности од близу 110 милиона КМ !

Нико разуман не може да помисли да је оволики износ кредита додијељен блиским режимским пријатељима и сарадницима случајан, и да су само њихови пословни пројекти толико атрактивни да ИРБ баш њима додјељује оволики народни новац.

Ово је само једна од десет постојећих кредитних линија, а свака од кредитиних линија, великим дијелом је пласирана на истим принципима као и кредити из напријед описане линије кредита за мала и средња предузеће средствима добијеним од Европске развојне банке.

Банке посреднице у пласманима кредита ИРБ које су директно инволвиране у „проблематичне пласмане“ су управо оне које је ИРБ докапитализовала куповином њихових хартија од вриједности, Балкан инвестмент банка и Бобар банка, а у последње вријеме у игру се убацује и скоро формирана МФ банка.

У претходним случајевима, изузев два случаја, за додјељене кредите нема ни банака посредника.

Са посљедњим даном јануара 2012. године укупно је по свих 10 кредитних линија одобрено 735.421.045,67 КМ од укупно 6786 поднесених кредитних захтјева.

Овакве вијести се не могу чути.

Али се барем могу прочитати, и то не свугдје.

Манипулација или информација није дилема за режим. Они су се опредјелили за манипулацију. Информације су најбоље ако се за њих не зна.