Онај ко обрађује земљу, гаји стоку, живину, пчеле, сади воће и живи од таквог тежачког рада, зове се традиционално „сељак“.

Комунисти су га звали „индивидуални пољопривредни произвођач“ јер је за њихове владавине ријеч сељак постала синоним за неукост и примитивност, а из такве перцепције је та иста ријеч кориштена као најтежа увреда за онога кога тако назову.

Садашњи „народни“ режим Републике Српске га назива „носилац пољопривредног газдинства“ такође из својих неокомунистичких побуда јер и они ријеч сељак, најчешће користе за вријеђање

Али како год га назвали, та изворна српска ријеч „сељак“ је именица за честитог домаћина који живи од властитог тежачког рада, а таквих је у објективно руралној Републици Српској много више од запослених радника.

Сира џабе има само у мишоловци изрека је која се у пракси често потврди.

Тако је и са нашим сељаком.

Прије неколико година власт СНСД, наводно да би увела реда у подјелу пољопривредних подстицаја, уводи регистар пољопривредних газдинства, тако да сељак подстицаје може тражити само ако је регистрован.

И људи су се регистровали, да би добили скупо регресирано ђубриво које углавном није одговарајућег квалитета и регресирану нафту која је јефтинија на бензинским пумпама него у Републичким робним резервама.

Нико од њих, када се регистровао није ни помишљао да ће управо упис у овај регистар послужити властима да им уведе обавезни допринос за ПИО који ће се плаћати по стопи од 18,5 % на основицу коју чини 40% просјечне плате у РС претходне године.

Такозвана реформа ПИО, а у ствари спашавање Фонда ПИО од пропасти, пала је на леђа сељака.

Наиме, сељак је до сада плаћао допринос за пензију само на добровољној основи, личним уплатама.

Новоусвојеним Законом о ПИО и Законом о доприносима, сељак мора, као и свака регистрована фирма, плаћати све доприносе. До сада је морао плаћати само допринос за здравство по стопи од 12,5 % на основицу која је износила 30% од просјечне бруто плате у РС у претходном мјесецу.

Од 1. јануара 2012.године плаћаће обавезно 18,5% за пензионо осигурање и 12% за здравствено осигурање, на нову повећану основицу која износи 40% од просјечне бруто плате у претходној години у РС.

Рекли би неупућени, да власт брине за сељака који себи неће, или још ћешће не може уплаћивати допринос за пензију, желећи да сваки сељак једнога дана када остари има своју пензију.

Али нажалост, увођење овог новог намета осиромашеном сељаку не представља бригу за сељака, већ је резултат бриге за Фонд ПИО коме недостају новци за исплате пензија садашњих, а камо ли и нових пензионера.

Нови Закон о ПИО је прописао да су минимални услови за остварење пензије - најмање 15 година стажа осигурања (преведено: 15 година уплаћених до задњег фенинга доприноса за ПИО) и 65 година старости.

Оба услова морају бити испуњена да би сељак могао остварити право на пензију.

Сигурно око 40.000 сељака, регистрованих “носилаца пљопривредног газдинства“ до сада није плаћало допринос за ПИО.

По новим законима, нико од њих у пензију не може отићи прије 2027.године, дакле у наредних 15 година.

До тада ће сви они плаћати допринос за ПИО, а неће моћи ићи у пензију.

Када би се користила просјечна плата из 2011.године као основ, сељаци-новорегистровани обвезници пензионог осигурања, ће мјесечно морати плаћати допринос за ПИО око 100 КМ, односно годишње око 1200 КМ. Уз то ће морати плаћати још и око 65 КМ мјесечно доприноса за здравство,односно још додатних 780 КМ годишње, што укупно износи на годишњем нивоу готово 2000 КМ по „носиоцу пољопривредног газдинства“.

Ако у РС има 40000 сељака који ће први пут почети плаћати допринос за ПИО, а у 15 наредних година ни један од њих неће моћи остварити пензионо право, испада да ће Фонд ПИО сваке године, у наредних 15 година, узимати годишње од сељака око 48 милиона КМ, а при томе неће имати ни једног од њих на платном списку за пензије, а у тих 15 година то ће укупно износити 720 милиона КМ.

Нико сељака од власти не пита има ли он од чега да плати допринос за ПИО 1200 КМ годишње ?

Нико га и не пита је ли за њега прихватљиво да након 15 година плаћања доприноса за ПИО оствари пензију од 55 КМ, колико ће му по новом методу обрачуна пензије припадати након 15 година плаћања доприноса.

А кога се шта у овој земљи у ствари и пита осим Великог вође?

Када се још томе дода да Фонд ПИО спашава и 27000 бораца корисника гарантованих пензија по основу учешћа у отаџбинском рату, којима се гарантована пензија укида од 1.јануара 2012.године, постаје јасно да је спашавање државног фонда пало на леђа најсиромашнијих.

Практично, Фонд ПИО који је константо у дефициту, од пропасти спашавају новоопорезовани сељаци и новопропали борци пензионери.

Толико од режима сељацима и борцима-пензионерима за Нову 2012.годину, лијепа и хумана честитка нема шта.

Преостајејош само да видимо колико ће се они обрадовати режимској честитци када им стигне на кућну адресу почетком 2012.године.

Гладан се обрадује када поједе мали комадић сира, али се почне гушити када га око врата стегне велики комад жице.

Осјећај исти као и код миша у мишоловци.

За режим на власти, народ су мишеви а буџет је мишоловка.