Влада РС, на приједлог Савјета за приватизацију, а и једним и другим предсједава Александар Џомбић, одлучили су да пониште уговор о приватизацији Фабрике дувана Бањалука, чији је већински власник Небојша Антонић, истовремено и власник фирме Антонић трејд.

Прије свега честитам Џомбићу на овој одлуци, јер је она колико могу да претпоставим, резултат његове одлуке на темељу исправне оцјене о свему што се догађа или догађало око ове Бањалучке фирме која је уз Бањалучку пивару најстарија жива фабрика у Бањалуци. Основана је 1888. године и у октобру ће напунити 123 године постојања.

На 8. сједници Народне скупштине РС, дана 21.06.2011.г. поставио сам Влади РС посланичко питање:

Зашто Влада РС не раскине уговор о приватизацији АД Фабрика дувана Бањалука са купцем ДОО Антонић трејд Лакташи, која ову фирму води у стечај, и да ли је овај купац државног капитала извршио све обавезе утврђене Уговором о приватизацији државног капитала?

Добио сам одговор 01.09.2011.г. којег је потписао директор ИРБ Миленко Павловић у којем је у најкраћем рекао да је уговором купац имао обавезе током 5 година од закључења уговора, да је у 4 годишње контроле ИРБ утврдила да је уговорне обавезе испунио, а да је након 4 године утврђено да купац није инсталирао сву опрему из уговорене инвестиције, због чега је Савјет за приватизацију одлучио да сагледа све аспекте након разговора са купцем и синдикатом, и да након тога донесе коначну одлуку.

Иако Пословником о раду Народне скупштине РС на свако посланичко питање одговор треба дати у року од највише 30 дана ја сам одговор добио са преко 40 дана закашњења.

У међувремену је Небојша Антонић ухапшен по налогу тужилаштва БиХ због сумње да је учествовао у пореским утајама, заједно са више других особа међу којима је његов најближи сарадник у мутним пословима Мирослав Црнчевић, иначе до хапшења дежурни оперативни радник у МУП-у РС, дакле полицајац.

Још 24.аугуста одржао сам конференцију за штампу на којој сам говорио о свему што се догађа у Фабрици дувана Бањалука. Као и када сам постављао посланичко питање навео сам читав низ аргумената који морају произвести раскид уговора о приватизацији али сам од инститција РС и БиХ тражио и истрагу која може довести до нових доказа о разним радњама које су оштетиле Републику Српску.

Тражио сам да се у РС проведе истрага јер има основа да се сумња да је у току управљања Фабриком дувана њен власник манипулацијама са улазним и излазним фактурама (улазне прецјењује, а излазне подцјењује) и то све преко ДОО Антонић трејд, свјесно уништавао Фабрику дувана тако да је она нагомилала губитак на 10,2 мил КМ који је већи од капитала за 3,1 мил.КМ.

Истовремено је ДОО Антонић трејд остваривала велику добит.

Формула је била једноставна - повезана правна лица истог власника послују тако да се повећаним трошковима преко надуваних улазних фактура које Антонић трејд испоставља Фабрици дувана она гура у губитак, па у стечај, а Фабрика дувана све произведено продаје искључиво Антонић трејду по нижим цијенама и од цијене коштања, а камо ли од стварне продајне цијене, што Антонић трејд продаје купцима по знатно вишим цијенама. Из тога Антонић трејд остварује добит, а Фабрика дувава губитак, и услове за стечајни поступак.

Антонић трејд за потребе Фабрике дувана набавља све, репроматеријал, сировине, енергенте и препродаје по вишим цијенама, због чега је Фабрика дувана дужна тој Антонићевој фирми 9 милиона КМ. У случају стечаја, са оваквим потраживањем Антонић трејд се први наплаћује из имовине Фабрике дувана Бањалука. Антонић трејд је друштво са ограниченом одговорношћу, у 100 % власништву Антонића, а Фабрика дувана је дионичарско друштво у којем осим Антонића удјеле имају и Инвестициони фондови и мали акционари.

Стечајем Фабрика дувана престаје постојати и нови власник постаје онај који преузме њену имовину, али без радника и дјелатности са свим затеченим капиталом,сталним и обртним.

Антонић би се на тај начин ријешио свих сувласника, осталих акционара али и запослених радника.

Иако ово наизглед нема логике, логика је у следећем, Фабрика дувана има земљиште у центру града што је страшно атрактивно за градњу, а зато и скупо. Због тога је Антонић вршио притисак на Градску управу у Бањалуци за измјену регулационог плана како би се на тој замљи упланирали пословни и стамбени објекти, што би донијело огромну добит када би било изграђено.

И није само то оно што је рађено са лошом намјером. Има мјеста сумњи да је Фабрика дувана производила цигарете за илегално тржиште преко фиктивног извоза, да је обавеза инвестирања у Фабрику дувана лажно приказана и неизвршена итд.

Одговор који сам добио 01. септембра, када је Антонић већ био у затвору у истрази која потврђује добар дио онога на шта сам указивао, вјероватно не би био овакав какав јесте да сам га добио у року од 30 дана како је требало по закону, а тада Антонић још није био у затвору.

Вјероватно би тада одговор био да ту нема никаквих неправилности, јер неколико врло блиских људи бившем предсједнику Владе РС, која је Антонићу и продала Фабрику дувана Бањалука, били су готово свакодневни гости Антонићу у Фабрици дувана Бањалука.

Сада када је Антонић у затвору за ову Владу РС било би крајње компромитујуће да се упусти у авантуру да подржи особу која је због пореских утаја притворена и у истрази.

Џомбић није имао избора, или сачувати себе и поништити приватизациони уговор у чијој реализацији није имао никаквог додира, за разлику од неких других његових колега из врха СНСД, или не поништити и постати саучесник, до чега му очигледно није.

Остаје да се види расплет и хоће ли бити истрага које је Џомбић најавио да се, не само раскине уговор већ и кривично гоне сви они актери одговорни за штету нанесену Републици Српској.

Такође је сада битно утврдити пословну стратегију за јединог произвођача цигарета у РС, након ове одлуке Џомбић је на потезу. Повукао је први и преломни потез. Следећи потези ће одредити хоће ли Фабрика дувана Бањалука, која је за 123 године постојања преживјела два свјетска рата, два балканска рата, један грађански рат и више држава које су се измјењале, преживјети и власт СНСД-а.

Одајем признање Господину Александру Џомбићу за одлучан и исправан потез којим ће сигурно добити многе непријатеље у властитој страначкој кући.