Једна од основних грешака, настала као резултат невјештог вођења недовољно дефинисане националне политике од стране поприлично некомпетентне српске националне елите, јесте потпуно непотребан и трагичан сукоб са Бошњацима.

Срби и Бошњаци јесу народи који имају исто поријекло, а које су временом подјелиле различите вјероисповјести, културе и традиције проистекле из тих различитих религија, лош стратешки потез Српске православне цркве која је код свјетовних власти лобирала да само православци могу бити Србима, због чега се из српског националног корпуса аутоматски избрисао сваки, до тада, Србин католик, Србин муслиман и Србин неке друге вјероисповјести или атеиста. У историји је остало упамћено да је управо дио ових Срба, а које је СПЦ избрисала из српског националног корпуса због тога што нису били под њеном вјерском јурисдикцијом, изманипулисан од одређених центара моћи и задојен мржњом према ономе што су и сами, злоупотребљен како би чинио најгора звјерства управо према-Србима.

Срби веома често праве озбиљне грешке у третирању Бошњака. Неки Срби сматрају да Бошњаци уопште нису народ, него само вјерска група-муслимани. Неки Срби, пак, сматрају да Бошњаци нису ни то-они су (Бошњаци, прим.аут.) конвертити, прелетачи, пребјези најгоре врсте, који нису стабилни поводом било чега. Даље, постоје и Срби који Бошњаке, истина, сматрају народом, али као неким половичним, такорећи јучерашњим. У принципу, каква год варијанта у односу Срба према Бошњацима била, она је превише оптерећена опет неспорним фактом да Срби и Бошњаци имају исто поријекло. Заправо, као политички релативно недавно успостављени народи, које је различита вјера одвукла са истог пута којим су се прије кретали, и Бошњаци и Срби често једни друге посматрају са наочарима чија је призма превише потцјењивачки обојена.

У претходном пасусу један моменат је необично важан за наставак и суштину овог текста. Срби и Бошњаци збиља јесу поприлично незрели народи у политичком смислу. И то није откривање топле воде-још су поодавно највиђенији српски мислиоци и политичари примјетили да се конкретно Срби пречесто у политичким, националним и државним стварима воде емоцијом, док у таквим пословима мјеста емоцији просто нема, или има веома мало. Вођење емоцијама, ниским страстима и побудама, а умјесто сталоженог коришћења разума, често је Бошњаке и Србе доводило у тешке проблеме. Људи код којих превлађује емоција насупрот рацију и иначе јесу поводљиви и њима је лако манипулисати.

А кад имате читаве такве народе, односно колективитете код којих превлађује ирационално спрам рационалног, е тад озбиљним системима и центрима моћи на располагању стоје читаве масе које је лако преобратити у хорде које ће међусобно да се поубијају зарад интереса тих моћника.

Још нешто је веома битно. Будући да су се релативно касно национално еманциповали, Срби, а поготово Бошњаци, имају неку врсту комплекса у вези свог идентитета. Они стално кукају да им неко "угрожава идентитет". А кад их питате шта то тачно представља њихов идентите, које су то њихове вриједности које их разликују од других-ту ћете тешко добити јединствен одговор, ма да питате и најумније међу њима. Човјек несигуран у себе веома је потенцијално опасан, како по себе, тако и по своју околину. А поготово су опасни народи који су несигурни у себе. А опет, све је то разумљиво-понављам, Бошњаци и Срби касно су се национално еманциповали, па је и природно да нису стекли пуну сигурност у свој идентитет, културу и вриједности. Ово задње посебно је занимљиво, будући да Срби и Бошњаци, и не само они, имају заједничку историју, те су њихова култура, језик, мноштво обичаја, вриједности и свега осталога-заправо испреплетени.

Све то често доводи до конфузије, не само странце које све то збуњује, него и саме те народе. Они којима је био циљ да манипулишу Србима и Бошњацима знали су да је најбоље да играју на ту карту-да увјере и једне и друге да је основа њиховог идентитета управо супротна од идентитета оних других, те да се морају потпуно разликовати од њих, уколико желе да имају свој сопствени идентитет. То објашњава зашто се један те исти језик на овим просторима зове различитим именима. Просто, због несигурности у себе, комплекса, народи не желе да признају да причају било којим другим језиком сем тог свога, који се зове по њима. Наравно, Американци се не осјећају мање Американцима зато што не причају амерички, но енглески, и немају проблем са тим нимало. Али, Американци су сигурни у себе. Ови овдашњи народи нису сигурни у себе и сматрају да ће управо бити покорени и да ће изгубити идентитет уколико признају да причају језиком народа који држе за непријатељски. А тај народ уопште не доприноси рјешавању цијеле те збрке, јер конкретно Срби, чијим језиком причају и остали овдашњи народи, укључујући и Бошњаке, имају исту поенту: хеј, ако причате српски, онда сте Срби. И има да слушате нас, који смо увијек били Срби, а ви сте папци, па сте се једном одмакли од нас.

Свакако, уколико бисмо се одмакли мало од нас, те замислили да се на Балкану налазе тамо неки индијанци, било би нам смјешно како су они незрели и примитивни. Али, проблем је у томе што смо ми сами индијанци.

Многе Србе често буни то што неки народ не мора да има традицију постојања дугу вијековима. Бошњаци, пак, будући да са Србима имају исто поријекло и исти ментални склоп, мисле исто. И зато се њихова интелектуална елита сломи од тог посла да докаже како, ето, Бошњаци имају историју стару три милиона година. Они су стално у некој потрази за траговима свог идентитета. Е сад, Бошњаци и Срби праве страшну грешку из свог незнања: није вам потребна вјековна историја да бисте били народ, односно да бисте имали свој посебни национални статус. То уопште није потребно. Да бисте били народ, ви морате да имате групу људи, колективитет, који имају заједничку свијест да припадају истом народу, односно да имају исто поријекло, историју, културу, вриједности. Дакле, то је то. То је сасвим довољно да имате народ. Самосвјест. Само се то тражи.

Ово често нису схватали или нису желили да схвате они народи из чијег је састава формиран неки други народ. Они нису могли да прихвате да је могуће да неко има исто биолошко поријекло, али да се сасвим другачије осјећа, да има другачије вриједности и перцепцију о самом себи. Ви данас можете да нађете неког Мађара који у себи има најмање оне генетске структуре која је заједничка већини Мађара, али то, само по себи, ништа не мора да значи-тај човјек може бити велики мађарски патриота, просто зато што је то његов став, ствар његове перцепције. И нико нема право да му то право одриче. Опет, многи народи су настали од других народа, што је и логично: било да потпуно вјерујете у библијски слијед догађаја, било да сте присталица Дарвинове теорије-сложићете се да је у почетку било неколико људи, да су се они потом множили, те тако даље диференцирали. Значи-није било неких "архе-народа", који су постојали одувијек, већ су се народи стварали и развијали временом. Дакле, кад причамо о народима, говоримо о динамичким, а не статичким категоријама. И зато уопште није чудно што се народи непрестано појављују, и ту нема ништа спорно. Дакле, Бошњаци, попут свих осталих, могу историјски да се појаве у неком тренутку уколико постоје људи који се осјећају на исти начин. И то не може нико да им негира.

Вратимо се сад у реални простор и вријеме. Срби и Бошњаци данас нису у добрим односима. А нису у добрим односима јер су много ратовали у прошлости једни против других. Горе сам писао о разлозима тих сукоба-убијали су се, јер су мислили да ће убијањем показати да су различити једни од других, а разлика једних од других, како су мислили, јесте била основа њиховог (крхког) идентитета. Посебно осјетљиви по том питању, логично, били су и јесу Бошњаци, будући да их је мање него Срба, те зато што су другачије вјере, која је мањинска у Европи. Инсистирањем на својим разликама они су покушавали да се сачувају од асимилације, што је у неку руку логично, али тешко да је дугорочно у корелацији са постављеним циљем.

Срби и Бошњаци морају да се договоре. Они морају да крену испочетка. Они морају да признају сами себи да имају исто поријекло, исту историју, превише сличности. Али, и да данас нису једно. Они морају да поштују једни друге, те да појме да и једни и други имају своје легитимне интересе. Срби морају престати да оспоравају бошњачки идентитет, а Бошњацима би било паметно да престану да вјештачки креирају сопствену прошлост, другачију од оне збиљске. Прошлост и садашњост не смију да буду сметња будућности.

Српско-бошњачки договор имао би бројне позитивне импликације и по Бошњаке и по Србе. Босна и Херцеговина би постала стабилна држава, састављена по мјери свих њених народа, а Срби и Бошњаци, што је и логично с обзиром на њихову бројност и културно насљеђе које су дали Босни, кључно би обликовали њену суштину и садржај. Србија би ријешила сваки евентуални проблем око Рашке. Срби и Бошњаци у Црној Гори би били кључни политички фактор, који би детерминисао будућност ове земље. Заправо, Срби и Бошњаци заједничким политичким наступом постали би кључни политички фактор у цијелом овом дијелу Европе. А то би било нешто, за разлику од великог НИШТА што су данас и једни и други, колико год мислили да то није тако.

Тад би преговори са великим свјетским силама добили потпуно нову димензију. Заједнички српско-бошњачки наступ на великој сцени значио би да ова два народа могу, примјера ради, Европској унији да практично покажу како различите вјере, народи који су до јуче ратовали-могу да граде причу која је заснована на партнерским односима, инспирисаним узајамним поштовањем. Народи оптерећени прошлошћу могли би да дају примјер како се ради за будућност. Мртвима би се одала почаст, а политика би почела да се бави дјецом и да ради за оне који долазе.

Заправо, Бошњаци и Срби збиља јесу упућени једни на друге. Чак и да заборавимо све ово што је написано у овом тексту само кад се осврнемо на економске параметре постаје јасно да овај простор представља јединствену привредну цјелину. Срби и Бошњаци и данас послују међусобно. Стога, националне елите оба народа морају престати да воде досадашње политике једни према другима. Ако Бошњаци мисле да ће им бити боље ако је Србима горе, и обрнуто-тешко се варају. Свијет се креће у том правцу да ће будућност и Срба и Бошњака бити веома неизвјесна уколико они не направе стратешки договор.

А ако постојеће националне елите то не препознају, онда и нису елите. А умјесто њих треба изградити оне збиљске елите, које препознају дугорочне интересе својих народа.

(www.milkogrmusa.com)