Пунољетство... Прошло је 18 година од стварања Републике Српске. Кратко је то вријеме да би се могле сложити све коцкице у мозаик стварања и трајања Републике Српске. Но, да покушам да на бази чињеница и као свједок са лица мјеста, кажем неколико кључних ствари које су допринијеле стварању Републике Српске.

Први вишестраначки избори у БиХ одржани су 1990. године. На власт су дошле три националне странке – СДА, ХДЗ и СДС. У Парламенту БиХ су постојала два дома (вијећа) – Вијеће народа и грађана, које је бројало 130 посланика и вијеће општина са 110 посланика. Дакле скупштина БиХ је бројала 240 посланика. Одржано је 10 заједничких сјеница и због сепаратистичких тенденција и незаустављивог разбијања СФР Југославије, тај талас је, преко Словеније и Хрватске стигао и у БиХ.

Сви системи власти у БиХ су се распадали и распршивали као мјехур од сапунице. Постојала су два дијаметрално супротна концепта за рјешавање будућег статуса БиХ; један муслиманско-хрватски и на другој страни српски. Удружени и свезаних застава Муслимани и Хрвати су на нелегалан и противуставан начин извршили акт сецесије и уз помоћ једног дијела тзв. медјународне заједнице су издвојили БиХ из тадашње СФР Југославије. Српски представници у заједничким институцијама БиХ су покушавали на све могуће начине да задрже БиХ у саставу тадашње Југославије. Касније ће се испоставити да то није било могуће.

Знајући све то и након 14. октовбра 1991. године и дефинитивног распада парламента БиХ и подјела на два блока: муслиманско-хрватски и на српски, - српски представници су тражили могућа рјешења за опстанак српског народа на просторима БиХ (НАПОМЕНА: О тим догађајима много шире сам писао у својој књизи – „Силос".

9. јануара 1992. године, одржана је свећана сједница српских посланика (70 из СДС-а, два из СПО-оа и 4 из Реформских снага). Као гости на тој сједници били су и предсједници општина из реда српског народа, те предсједници општинских одбора СДС-а и друге званице. Сједница је одржана у „Плавој сали“ скупштине БиХ. У то вријеме био сам шеф безбиједности и био сам задужен за безбједност српских посланика и министара. Сједница је била заказана за 11,00 часова. Око 10.00 сати сам са контрадиверзионом групом извршио преглед сале и више од тридесетак каблова смо раставили, јер је једино та сала имала неколико кабина за симултана преводјења. Ништа није било скривено, нити тајно...

Многе чињенице и детаљи са те, сада већ историјске сједнице су остали записани, али овом анегдетом желим да подсјетим многе који уопште не знају како је настала Република Српска. Тог, дакле 9. јануара на Светог архидјакона Стефана је у Сарајеву створена Република Српска Босна и Херцеговина. То је био званичан назив тада створене републике. Касније ће она добити садашње име - Република Српска...

Иако сам био задужен за безбједно одржавање ове скупштине српског народа, заиста ми је само пука случајност додијелила и још једну невјероватну улогу, улогу која ће постати анегдота. Наиме, на почетку ове свечане сједнице као што је то уобичајено и као што је протоколом било предвидјено, требало пустити химну – Боже правде!

У радном предсједништву свечане сједнице су сједили: чланови Предсједништва БиХ Биљана Плавшић и Нкола Кољевић, те предсједник Извршног одбора СДС-а Велибор Остојић, затим предсједник Клуба СДС-ових посланика у парламенту БиХ Војислав Максимовић, предсједник Вијећа општина Петко Чанћар, предсједник Скупштине БиХ Момчило Крајишник и предсједник СДС-а Радован Караџић...

Почетак свечане сједнице је каснио око двадесетак минута??? Зашто? Из кабинета потпредсједника Владе БиХ Миодрага Симовића донио сам музичку линију, која је тек прије десетак дана била купљена. Требало је са касете коју ми је, не знам ко доставио, пустити химну. Но, ни ја, а ни било ко други нисмо успијевали да пустимо химну? Увијек је без обзира како покушавао путем даљинског, ишла са дуге стране композиција „Марш на Дрину“. Ипак, након низа перипетија и ни крив ни дужан, стицајем невјероватних околности, ето, и ја сам се нашао за столом радног предсједништва...Успио сам некако и химна Боже правде се први пут чула у згради парламента БиХ...

Тако је почело свечано проглашење и стварање Републике Српске... Од свих тадашњих учесника те историјске сједнице српских политичара, данас у политици само смо још активни – Милорад Додик и, ето, моја маленкост...