Много пута до сада сам писао и у још више наврата сам говорио да је Босна и Херцеговина земља разних и скоро несхватљивих апсурда... Могао бих до у недоглед да редам бројне примјере који би најбоље доказали и одсликали констатацију с почетка овог текста...

Слика прва:

Упокојио се Његова светост српски патријарх Павле! Још за његовог живота огроман број, не само Срба, већ и других православних народа, проглашавао га је живим свецем, с разлогом! Цијели свој овоземаљски живот, наш патријарх, посветио је православљу и светослављу и аскетски га је проживио у непрестаном јеванђелском и Христовом учењу... Република Србија је у част поштовања и велике захвалности патријарху Павлу прогласила тродневну, а сам Град Београд четверодневну жалост. Република Српска је, такође, на дан сахране Његове светости прогласила Дан жалости на својој територији. Све је то разумљиво и цивилизацијски.

Иако у БиХ живи велики број Срба, а у Републици Српској је тај број доминантан, ето, Савјет министара БиХ није прогласио Дан жалости у цијелој земљи због смрти српског патријарха иако је Српска православна црква јединствена на подручјима Републике Србије, Републике Црне Горе и БиХ.

Можда је и боље што тако није урађено у БиХ, јер је заиста несхватљиво како су се поједини портали у Федерацији БиХ, па и на простору Србије срамотно ставили на услугу нељудима који су лајали и бљували ријечи немоћи, па и отворене мржње према човјеку-свецу, а самим тим и према огромном броју српског народа, изузев једног малог броја шљама и највећег отпада који припада и нашем роду, нажалост!

Али, да подсјетим на сљедеће. Кад је 2005. године умро папа Војтила, е, тада је Савјет министара БиХ прогласио Дан жалости на цијелом простору земље. О чему се онда ради у овој несрећној земљи?

Слика друга:

На дан сахране Његове светости, у Сарајеву је завршена дводневна конференција ПИК-а, конференција коју чине амбасадори земаља Савјета за имплементацију мира? Какав рогобатан и неславан назив ове организације. Мир на срећу у БиХ је већ 14. година и, ако Бог да, биће трајно а, ето, тамо неко изван БиХ треба да то сад у овом времену имплементира? За лудило у овој земљи никад није пронађена спасоносна вакцина.

Да би се комплетирали сви апсурди и увреде српског народа побринуо се и високи представник у БиХ Валентин Инцко. Наиме, на данашњој конференцији за штампу (четвртак 19. 11. 2009.), након завршетка поменуте конференције у Сарајеву, Инцко је изашао огрнут навијачким шалом бх фудбалске репрезентације и видно је био скрушен и са невиђеном тугом је патио због јучерашњег пораза БиХ против Португала у Зеници.

Ништа необично, нити спорно, али зар тај демократа и „Његова екселенција" није могао наћи бар мало снаге и човјечности у својој души и срцу и зар бар није могао да онако, уобичајено и протоколарно, ако не и осјећајно, упути саучешће српским вјерницима и Српској православној цркви због упокојења нашег патријарха. Нажалост није! А да јесте, онда би му и шал око врата имао какву такву вриједост.

Овако, упамет се српски народе! Ово није позив ни на какве реакције, већ позив да отворите очи и да схватите, ако већ нисте, у каквој то земљи живимо. Но, никакве увреде, нити понижења неће нас поколебати да чврсто останемо своји на своме у Христовој и патријарховој вјери и завјетима да ћемо опстати и остати без обзира на све буре и олује кроз које као народ вијековима пролазимо.