Gradovi Balkanskog poluostrva se sve češće nalaze na vrhu liste najzagađenijih gradova Evrope i sveta. Naše zdravlje, zdravlje dece, ugroženo je nebrigom institucija i kontinuiranim ignorisanjem upozorenja, merenja i analiza koje jasno govore da se radi o ozbiljnom problemu, koji se neće sam od sebe rešiti. Podaci Svetske zdravstvene organizacije govore da u Srbiji tokom jedne godine prerano umre više od 6.000 ljudi usled izloženosti zagađenjima iz vazduha, što je neslavno drugo mesto u Evropi po broju prevremenih smrti usled zagađenja vazduha!

Zašto se baš sada toliko govori o zagađenju?

U Srbiji, Agencija za zaštitu životne sredine merenja i zaključke u vidu izveštaja objavljuje od 2010. godine, i prema godišnjem izveštaju o stanju kvaliteta vazduha iz 2010, vazduh je još tada bio zagađen i danima su bile prekoračivane zakonom dozvoljene vrednosti mikrometara po metru kubnom štetnih čestica. Isti izveštaj iz 2018. godine pokazuje još lošije podatke. Činjenica da se o ovom gorućem problemu, u ovolikom intenzitetu, govori tek od 2019. godine jeste poražavajuća. Pozitivna vest je da su brojni aktivisti i pokreti, kao i novinari na Balkanu uspeli da ovu temu učine relevantnom i vidljivom.

Danas, veliki saveznik u ovoj borbi svakako jesu aplikacije i sajtovi koji prikazuju podatke sa privatnih i državnih mernih stanica. Svaki građanin može jednostavnije i brže nego ikad ranije da, u realnom vremenu, proveri nivo zagađenosti vazduha po raznim parametrima.

Na Balkanu najpoznatija jeste aplikacija AirCare koju je razvio makedonski programer Gorjan Jovanovski, a koju je za Srbiju lokalizovala inicijativa Ne davimo Beograd.

Ko je najugroženiji?

Prema podacima Američke agencije za zaštitu životne sredine, svakako su najugroženiji srčani bolesnici, ljudi sa disajnim problemima (poput astme i hronične opstrukcije pluća), gojazni i dijabetičari. Naročito su ugrožene starije osobe i deca, što ukazuje na potpunu nezainteresovanost državnih organa prema nemoćnima. Tragedija je da ovoj grupi pripadaju i oni koji predstavljaju budućnost u doslovnom smislu: trudnice i novorođenčad.

Deca se razvijaju, provode više vremena napolju gde udišu zagađeni vazduh. Udišu ga više po kilogramu telesne težine od odraslih, što direktno dovodi do sve brojnijih slučajeva dečije astme i ostalih bolesti disajnih organa.

PM10, PM2.5 i druge štetne materije

Broj pored skraćenice PM označava veličinu čestice: PM10 je 10 mikrometara ili manje, PM2.5 je 2,5 mikrometra ili manje. To znači da su one sitnije od ljudske dlake, i kao takve lako se svakim udahom mogu nastaniti u ustima, grlu, nosu, ali i doći do pluća kada mogu uzrokovati ozbiljne zdravstvene probleme. Što su čestice sitnije, to su opasnije jer dublje prodiru u organizam prilikom udisaja, pa stižu i do krvotoka. Pored PM čestica, merni uređaji uglavnom mere i nivo koncentracije štetnih oksida azota i sumpora, ali i ozona i ugljen-monoksida.

Prema direktivama EU, da bi se vazduh smatrao čistim, koncentracija PM10 čestica ne treba da bude veća od 40 mikrograma po metru kubnom, a prekoračenja ne smeju biti duža od 35 dana godišnje. Tako je, prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine tokom 2018. godine ovaj limiti bio prekoračen čak 170 dana u Valjevu, dok je u Skopju samo u prvih 25 dana januara ove godine bilo čak 11 dana sa visokom koncentracijom PM2.5 čestica.

Na vlastima je potez

Peticiju koju je jesenas pokrenula inicijativa Ne davimo Beograd do sada je potpisalo više od 15 hiljada građanki i građana. Peticijom se od vlasti zahtevaju konkretne i hitne mere kojima bi se poboljšao kvalitet vazduha, i podeljene su u kratkoročne i dugoročne:

KRATKOROČNE MERE:

Redovno, tačno i blagovremeno informisanje građana i građanki o kvalitetu vazduha. Neophodno je redovno i tačno obaveštavati javnost putem svih sredstava javnog informisanja o stanju kvaliteta vazduha na dnevnom nivou. Nužno je navesti jasne mere zaštite stanovništva u danima kada su stanovnici suočeni sa velikim zagađenjem vazduha.

U danima ekstremnog zagađenja vazduha redukcija saobraćaja u centralnim gradskim zonama. Redukovati saobraćaj automobila u užem gradskom jezgru kroz, na primer, uvođenje sistema kretanja automobila po principu par-nepar registarskih tablica tokom perioda kada je ekstremno veliko zagađenje vazduha (parnim danima dozvoljen je saobraćaj za automobile kojima se registracija završava na parni broj).

Zaštita dece i mladih. U danima kada postoji ekstremno zagađenje vazduha doneti meru o privremenom zatvaranju vrtića i škola koje rade u ugroženim delovima gradova.

Zaštita osetljivih kategorija stanovništva, ali i zdravih osoba. Redovno informisanje građana o dozvoljenim aktivnostima stanovništva i zdravstveni saveti u danima kada je visoko zagađenje vazduha. Neophodno je da institucije na gradskom i nacionalnom nivou daju jasne i precizne upute putem dostupnih sredstava javnog informisanja o dozvoljenim aktivnostima starijih osoba, trudnica, dece, osoba koje pate od hroničnih plućnih ili srčanih oboljenja, ali i zdravih osoba.

DUGOROČNE MERE:

Radikalno poboljšanje javnog transporta i smanjenje automobilskog saobraćaja. Kako je saobraćaj značajan izvor zagađenja, potrebno je prilagoditi saobraćajnu infrastrukturu javnom prevozu i raditi na smanjenju korišćenja automobilskog saobraćaja u gradu.

Obezbediti uslove za kretanje kroz grad bez zagađenja (biciklizam, pešačenje). Saobraćajnu infrastrukturu prilagoditi održivim vidovima transporta kroz izgradnju pešačkih prelaza i biciklističkih staza. Održivi vidovi transporta omogućavaju veću slobodu kretanja kroz grad, pozitivno utiču na zdravlje i utiču na smanjenje zagađenja.

Prelazak sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije. Kreirati uslove za povećanje udela obnovljivih izvora energije umesto krošćenja fosilnih goriva.

Povećanje gasifikacije i toplifikacije grada i smanjenje individualnih ložišta. Ubrzati proces gasifikacije i toplifikacije priključenjem na daljinsko grejanje preostalih individualnih i kolektivnih ložišta, kako bi se smanjilo zagađenje vazduha prouzrokovano čvrstim česticama. Da bi se afirmisalo priključenje privatnih domaćinstava na daljinsko grejanje, potrebno je korigovati (smanjiti) cenu i promeniti način naplate.

Pošumljavanje i ozelenjavanje grada. Količina zelenila u gradu osetno utiče na kvalitet vazduha i ceo ekosistem. Sprovesti plan masovne sadnje drveća, povećanja zelenih površina, kao i postavljanja vertikalnih zelenih zidova i stimulisati gradnju zelenih zgrada.

Bolja kontrola zagađivača. Insistirati da industrijski zagađivači posluju na odgovoran način u pogledu bezbednosti ljudi i životne sredine. Posebnim planom predvideti aktivnosti za izmeštanje pojedinih zagađivača iz stambene u industrijsku zonu.

Sistematsko praćenje i tačno i objektivno izveštavanje o zagađenju vazduha. Obezbediti opremu za laboratorije neophodne za sistematsko praćenje stepena zagađenosti vazduha na teritoriji grada i održavati i servisirati postojeće merne stanice. Obezbediti da javnost ima stalni pristup informacijama o koncentraciji sumpor-dioksida, čađi, aerosedimenata, teških metala i prizemnog ozona, kao i specifičnih zagađujućih materija.

Odustajanje od svih štetnih projekata koji će dodatno zagaditi vazduh naših gradova, poput izgradnje spalionice u Vinči. Raditi na prevenciji nastanka otpada, njegovoj ponovnoj upotrebi i reciklaži, kao i na kompostiranju. Razviti zelenu ekonomiju koja će zapošljavati veći broj ljudi i koja će imati minimalni uticaj na vazduh i životnu sredinu.

Šta kad države ne preduzimaju dovoljno?

Često zakoni koji pospešuju mere protiv zagađenja i postoje, ali je u realnosti njihova primena upitna. Čelnici se problemom zagađenja bave samo načelno, i to usled pritiska javnosti u vidu protesta, peticija i tužbi. Tako je Predsednik Srbije jednom prilikom izjavio da zagađenje u Srbiji postoji svega dva do tri dana godišnje. Potom je u januaru besramno rekao kako je zagađenje veliko koliko nam je i visok standard. Slične izjave imaju i ministri u Vladi, ali i čelnici Grada Beograda. Najnovija je najava zamenika gradonačelnika da će se u Beogradu posaditi čak milion stabala.

Ipak, nije sve tako crno. Usled delovanja inicijative Ne davimo Beograd i Bankwatch mreže, prošle godine je Evropska investiciona banka povukla finansiranje za projekat spalionice otpada u Vinči, koji je izrazito štetan po životnu sredinu, dok je u novembru u akciji “Za naš zeleni grad“ zasađeno preko 200 stabala. Jedino građanskim aktivizmom možemo da doprinesemo promeni, ali i uticati na nadležne da savesno rade svoj posao.

A dok naše države ne počnu da se temeljnije bave problemom zagađenosti vazduha, prepušteni smo da preduzimamo mere koje zavise samo od nas i naše svesti o okruženju kome živimo. Po preporukama Američke agencije za zaštitu životne sredine, ukoliko ne morate da izlazite napolje, tokom posebno zagađenih dana, ostanite u zatvorenom prostoru i pročišćavajte vazduh prirodnim putem: sobne biljke, sveće od pčelinjeg voska, prečišćivači vazduha. Ukoliko spadate u rizične grupe (stariji, trudnice, deca, srčani bolesnici…) preporučuje se da budete posebno pažljivi, i ukoliko nemate mogućnost da pobegnete u prirodu, posavetujte se sa lekarom.

Veoma je važno da svi zajedno povećamo svest među građanima i građankama našeg regiona jugozapadnog Balkana. Informisanost je preduslov za vršenje pritiska na vlasti kako bi brže i efikasnije radile na ovom problemu.

Izvor: respublica.edu.mk
Piše: Miloš Budimir