Заступништво града Загреба, тада у саставу Аустроугарске монархије, додијелило је Вуку Стефановићу Караџићу Повељу почасног грађанина.

Вуку су Повељом дата "сва права, слободе и користи, као што сваком грађанину Загреба, по закону и старом народном обичају, припадају".

Колики је био Вуков утицај на хрватски језик најбоље је објаснио Иван Броз, чувени књижевни историчар и лингвиста из друге половине 19. вијека.

Хрвати су одлуком Сабора преузели Вуков модел књижевног језика са свим елементима, укључујући и акценатски систем.

Неки лингвисти добили су задужење да ураде "инструменте" тог језика и уџбенике.

Године 1892. Иван Броз издаје и штампа Хрватски правопис у чијем предговору наводи да би се "све то могло назвати и српским правописом".

Године 1899. Томо Маретић, хрватски лексикограф, издаје "Граматику и стилистику хрватског или српског језика".

"Оно што је Цицерон за Латине, то је Вук за нас!", записао је Маретић.

Вук је у Загребу годинама имао улицу, која је 1992. године преименована, пошто је у том периоду Хрватска раскидала све историјске везе са Србијом и Србима.

 

Извор: Срна