Društvo
Како подстаћи донирање умјесто бацања хране
Колико бацамо храну, званичних података нема. Процjене показују – око 250 хиљада тона годишње. Како промијенити такву праксу и подстаћи многе трговинске ланце, ресторане, пекаре, фирме, произвођаче, да здравствено безбједну храну донирају умјесто што је бацају, требало би да регулише Закон о вишковима хране. Иако се најављује годинама, још се чека.
Више од пола милиона људи у Србији нема довољно новца ни за основне животне потребе – што значи да свако од њих мјесечно троши мање од 12.045 динара, подаци су Владиног тима за смањење сиромаштва.
Пакет за три мјесеца потрошње од државе годишње добија дио сиромашних, кажу у Црвеном крсту. А најугроженији међу угроженима, када испуне услове, хране се у народним кухињама. Њих је око 47.000.
"Сваки корисник народне кухиње добија пола литре куваног оброка и пола килограма хлеба, нажалост то често зна да буде једини оброк у породици са више чланова. Замислите ситуацију где имате један оброк на три, четири, члана", каже Љубомир Миладиновић из Црвеног крста Србије.
"У свим народним кухињама обезбеђено је 10 основних намирница као што су брашно, шећер, со, уље, грашак, пасуљ, конзервисано поврће, месни нарезак. Уколико општине и градови имају додатна средства, они обезбеђују додатне ариткле – додају месо, свеже поврће и тако даље", додаје Миладиновић.
Свјеже поврће, воће, и друге намирнице, укупно 1.200 тона, прошле године донирао је један трговински ланац хуманитарним организацијама, углавном преко Банке хране. Дали би, кажу, и више ако би надлежни промијенили нека правила.
Милица Поповић из компаније "Делез Србија" наводи да би промјена правилника о декларисању, уз ознаку "најбоље употребљиво до", довела до тога да би одређене групе намирница могле да се донирају и након њиховог истека рока трајања.
"При чему се тај начин обележавања искључиво односи на квалитет производа, значи ти производи су и даље здравствено безбедни за употребу, само имају мало слабији квалитет у односу на то док су у року употребе. Тренутно не можемо да донирамо такву храну, већ се она делимично рециклира, делимично баца", каже Милица Поповић.
А храну коју би могли да донирају, многи радије баце јер их одвраћа порез који морају да плате. Како сазнајемо, једна компанија годишње плати порез око 140.000 евра на донирање хране.
Закон о вишковима хране требало би да укине порез и системски уреди донирање и контролу. Међутим, још није урађен ни Нацрт тог закона, иако је радна група Министарства за социјална питања, према ријечима саговорника РТС-а, почела да ради 2015. године.
"Фактички смо се састали само неколико пута у протеклих неколико година, али то искључиво због других приоритета наше земље када је у питању економска политика, геополитичка ситуација. Није циљ Владе био ни тада ни сада да дођемо до било каквог законског решења, него да то законско решење, када се имплементира, у пракси допринесе томе да социјална одговорност буде већа", кже Владимир Маринковић, члан радне групе за Нацрт закона о вишковима хране.
И док се чека Закон о вишковима хране, званична статистика упозорава да је поред више од пола милиона апсолутно сиромашних, у ризику од сиромаштва преко милион и 800 хиљада грађана – што значи да једночлано домаћинство мјесечно располаже са највише 15.600 динара.
Извор:РТС