Танасић и Реметић подсјећају да је Повеља писана ћирилицом, а не босанчицом и да почиње ријечима "У име Оца и Сина", а не са "Алаху екбер", па се не може сматрати "родним листом Босне", како то воле да кажу у Сарајеву, пишу београдске Вечерње новости.

Сарајево је 830 година од настанка Повеље у БиХ обиљежило као годишњицу "најстаријег пронађеног босанског државног документа", којим је, како наводе, потврђено постојање "босанске" државе, подсјећа лист.

Танасић и Реметић, међутим, истичу да је ријеч о једном од најстаријих хришћанских споменика писмености, који је босански бан Кулин написао дубровачком кнезу Крвашу 1189. године.

Она, како истичу, има највећи значај за народ чији је споменик језика и културе - српски, затим шире, као споменик словенске писмености и, на крају, то је значајан споменик у ризници европске и свјетске баштине.

- Ова повеља је, као и све истородне тадашње српске ћириличке повеље оверена њиховим почетком, који углавном гласи `У име Оца и Сина и Светаго духа`, чиме се печатира хришћанска припадност њихових издавача - наводи професор Слободан Реметић.

Према његовим ријечима, богата ризница фалсификата данашњих бошњачких институција "обогаћена" је издавањем Повеље без наведеног хришћанског обиљежја.

Он наглашава да је Повеља Кулина бана прва ћирилична повеља, писана углавном тадашњим народним штокавским говором.

- Њена структура, па ни стил, не разликују се од истородних докумената писаних примера ради, у Рашкој и слатих суседима, понајвише Дубровчанима, највише повеља њима послатих сачувано је, срећом, у Дубровачком архиву - навео је Реметић.

Тврдње да је Повеља писана "босанским језиком" професор Реметић коментарише као неукусне бесмислице.

- Дефинитивно је доказан фалсификат о босанчици која у ствари није ништа друго него брзопис, који је са српског двора у Босну пренео Твртко Котроманић, касније за краља крунисан у Милешеви - подсјећа Реметић.

Предсједник Одбора за стандардизацију српског језика Срето Танасић каже да је прије трке за идентитетом оних који мисле да им га мањка, било неспорно да је ова повеља најстарији писани споменик на српском народном језику.

- Уосталом, годину дана пре настанка Повеље Кулина бана, римски папа у писму дубровачком надбискупу каже да је Босна српско краљевство. И није то једини папски документ од овог времена до половине 13. века у коме се Босна тако крсти - наводи Танасић.

Према Танасићевим ријечима, нема те научне фантастике, која може успоставити континуитет данашње БиХ са средњовјековном босанском државом.

И Танасић и Реметић тврде да велики утицај на прекрајње историје има страни фактор - некада је то радила Аустроугарска, у намјери стварања такозваног "земаљског језика", а данас међународна заједница.

- Историја се поновила на простору БиХ, где су страни фактори, некада Беч и Бењамин Калај, а данас такозвана међународна заједница, све чинили и чине да се, најкраће речено, затре име српског језика, а тиме и српски народ. Тамо се безочно јуриша на све што је српско. Присвајају се стари српски споменици, својатају српски писци - каже Реметић.

Како истиче, ова ујдурма у вези са Повељом Кулина бана одвија се, дакле, под плаштом континуитета.

Извор: срна