У Трсту данас живи око 5.000 Срба окупљених око Српске православне црквене општине, основане 1736. године при старом Храму Светог Спиридона, чије ново здање и даље буди радозналост и привлачи велики број туриста како својом архитектуром и сликарством, тако и чињеницом да је Трст једини италијански град у коме постоје двије православне богомоље.

Саграђен је шездесетих година 19. вијека и може да прими 1.600 вјерника, што говори о значају српске заједнице у годинама када је подигнут.

На истом мјесту налазила се и црква коју су подигли удруженим снагама Срби и Грци, а цијела прича је, подсјећа историчарка умјетности и туристички водич Даница Крстић, кренула патентом којим је царица Марија Терезија 1751. године дала православним заједницама право да исповиједају своју вјеру и да граде цркве.

Двије заједнице су се разишле, али су наставиле да сарађују и Трст је с те стране врло специфичан као једини италијански град који има двије православне цркве саграђене вијековима раније, истиче Крстићева у разговору за Тањуг.

Нови храм на мјесту старог грађен је од 1861. до 1885. по пројекту архитекте Карла Мачакинија. На главној фасади налази се мозаик Светог Спиридона изнад којег се уздижу скулптуре светитеља са цветним декорима, а на сјеверној страни ка каналу налази се мозаик Светог Архангела Михаила.

Унутрашњост храма плијени посјетиоце величанственошћу византијске умјетности - на централној куполи приказан је Христос Пантократор на звјезданом небу, у тамбуру куполе Исус је насликан на пријестолу окружен светитељима, посебно се истиче велико сребрно кандило, поклон руског цара Павла Првог Романова, док је руска кнегиња Јулија Самојлова даровала храму златом оковано Јеванђеље.

Ту су и представе Светог Симеона, Светог Стефана Првовјенчаног, Светог Саве и Светог цара Уроша.

"Занимљив је избор тих светаца значајних за оснивање српске средњовековне државе и говори о значају те државе за Европу, Европу у којој се Трст и данас налази и представља је на најбољи могући начин као једна тачка гдје се сусрећу словенска, латинска и њемачка култура", каже Крстићева.

Она скреће пажњу на велики број туриста који бивају привучени фасадом храма и увијек имају занимљива питања заинтересовани за другачији обред од католичког који је присутан у Италији.

"Увијек буде занимљивих дијалога с туристима, поготово с најмлађима, који долазе организовано са школом. Ово је једно од незаобилазних мјеста када се говори о мултикултуралном и мултиетничком Трсту, о дијалогу и присуству странаца у вријеме Хабзбуршке монархије, њиховом значају за економски развој Трста и њиховом доприносу у архитектонском и умјетничком смислу", истиче Крстићева.

У Трсту од 1782. постоји и српска школа "Јован Милетић" коју у овом тренутку похађа 95 ученика школаског узраста од првог до осмог разреда и 60 предшколског узраста - од три до седам година.

Професорка српског језика Слађана Марковић каже да дјеца имају наставу једном недјељно по два сата и 15 минута и изучавају три предмета: Српски језик, Основе културе српског народа и Моја отаџбина Србија.

"Важно је да дјеца не забораве свој језик који је основни елемент нашег идентитета и јако држимо до тога да дјеца буду укључена у активан живот заједнице", рекла је Марковићева, која води школарце, док је њена колегиница Татјана Дашић задужена за предшколце.

Професорке не крију задовољство што се број дјеце из године у годину повећава, а од 23. маја на располагању ће им бити и Дјечији фонд Библиотеке Српске православне црквене општине, која је од фебруара прошле године отворена за јавност.

Библиотекар Раде Илић каже да Библиотека има преко 6.000 наслова, од којих је 3.000 у позајмном фонду, 4.000 се може наћи у електронском каталогу италијанског националног система, док ће Дјечији фонд располагати са око 400 књига.

Библиотека ради само два дана недјељно и за кориснике је отворена по два сата понедјељком и петком, што Илић сматра недовољним, и нада се да ће у наредним годинама библиотека заживети и имати своје сталне кориснике.

Ипак, може се похвалити и вриједном колекцијом старих и ријетких књига, од инкунабуле из 1485. године, преко књига из 16. вијека до 250 издања из 18. вијека.

Историја Срба у Трсту сачувана је и у Архиву Српске православне црквене општине захваљујући свијести ондашњих далековидих Срба који су још 1793. године установили Правила о уредном вођењу документације.

У Архиву у Трсту чувају се између осталог Повеља царице Марије Терезије из 1751. године на основу које је заснован рад Српске православне црквене општине у Трсту, пописи досељених Срба у Трст у 18. вијеку, дозвола из 1759. године да се умрли православци могу јавно сахрањивати, уговори с краја 18. и почетка 19. вијека са српским учитељима у Трсту, извјештаји о раду, планови и програми рада Српске школе "Јован Милетић" од 1792. године па на даље, писма која су Српској православној црквеној општини упутили Вук Стефановић Караџић, Јоаким Вујић, Лукијан Мушицки, Павле Соларић, Јосиф Рајачић...

Извор: новости.рс