На нашу срећу овај млади и талентовани момак рођен је у Тузли, маја 1985. године, а не на Свалбарду. Основно образовање је стекао у Добоју, гдје и данас живи и ради. Завршио је богословију „СВЕТИ ПЕТАР ДАБРОБОСАНСКИ“ у Фочи, а након тога и богословски факултет „СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ“. Ожењен је супругом Иваном.

Много је оних знаних и незнаних који чине нека добра дјела или својим дјеловањем нешто мијењају. Поред тога што ради као професор православне Вјеронауке у три школе, рукоположен је у чин ђакона и службује у добојском храму Рођења Пресвете Богородице, Бојан је и карикатуриста, илустратор и музичар. А мало ко да није чуо за његову "сизифовску" борбу за спас правописа.

„Свакодневна инспирација за сатиричне цртеже је неизбјежна. Ја гледам и анализирам кроз оловку. Важно је нагласити да је карикатура веома сложен ликовни медиј, није за сваког посматрача, посебно не за „плитке аналитичаре", прича Јокановић за Фронтал.

Он истиче да за добре ствари увијек има времена, те да га је увијек занимало да проба нешто ново.

“Увијек сам волио ствари које су несвакидашње, слушао музику коју не слушају сви, тако да ме увијек занимало да пробам нешто ново. Поред гитаре, коју свирам десет година, свирам и хавајски инструмент укулеле и оријентални инструмент који се зове баглама. Никада не гледам телевизију, читам само оно што ме занима, слушам квалитетну музику, свирам... тако да за добре ствари увијек имам времена“, истиче Јокановић.

Инспирације каже има напретек, а припрема и књигу о сизифовским правописним пустоловинама.

„Тренутно цртам само карикатуре о Сизифовој борби за спас правописа, тако да мање обрађујем дневне теме. Припремам књигу о сизифовским правописним пустоловинама. Није тешко пронаћи инспирацију за сатиричне илустрације, штавише тешко је сакрити се од лавине тема на које бих критички одговорио, тако да инспирације нажалост има напретек”, каже овај свестрани младић.

Како би се урадила једна добра илустрација потребно је и неколико сати цртања, прича Бојан и истиче да је најважније осмислити концепт и идеју за рад.

„Много година, труда и рада је потребно за добре резултате. Ништа не долази „преко ноћи“, поручује Јокановић и додаје: „Као што једна изрека каже, а ја ћу покушати да парафразирам, слика говори више од хиљаду ријечи. За карикатуру је важно да има што мање текста, јер сама мора да говори причу. Ко има очи да види, схватиће поенту.“

„БОГ ЋЕ ПОМОЋИ, АКО ИМА КОМЕ“

Гдје је узрок неписмености, Јокановић објашњава чињеницом да је то ствар појединца и да неписменост није заступљена само код нас.

„Не бих рекао да је неписменост заступљена само код нас. Има је и те како у свим земљама региона. Ствар је појединца, не смије наш изговор за љеност бити колективна одговорност. Мада, има и ње свакако. Онај ко не жели да научи, ко је лијен, ко се не стиди свог незнања, њему нико помоћи не може. Ја цртам „сликовницу за неписмене", али опет мој рад прате у већини људи који познају језичка правила. Једна књига патријарха Павла има фантастичан назив „БОГ ЋЕ ПОМОЋИ, АКО ИМА КОМЕ" исто је и са мојим радом, вјерујте ми, некоме је џаба и нацртати.“, објашњава Јокановић.

Свједоци смо да су англицизми свуда око нас и да се све више употребљавају у говору, као и у писању. Колико је заправо битно очување језика и писма, Јокановић је покушао објаснити ријечима Патријаха Павла, али и кроз проповиједање Исуса Христа: „Патријарх Павле је рекао: „Ако нестане наше писмо, нестаћемо и ми." Англицизми су узели маха код нас, људи користе скраћенице tnx, omg, lol... оне чине немјерљиву штету правопису, али генерално људи мисле да ће одати утисак ученог човјека ако користе терминологију, за коју често ни сами не знају тумачење. Христос је имао знање као нико други, а проповиједао је у причама и сви су га разумјели.“

Поред илустрација које представљају борбу за спас правописа, Јокановић је и у уредништву епархијског часописа за дјецу епархије зворничко-тузланске који се зове „Православни основац“, а у којем илуструје вјерску тематику.

„Бог промишља о свему“, каже Јокановић. А, колико смо се заправо отуђили од Бога и од вјере?!

„Не бих волио да се упуштам у ту анализу, али свако вријеме је носило неку своју тежину па имамо свједочанства да су и у најтежим периодима гоњења цркве израњали из народа највећи борци, чија су изузетна и храбра дјела мијењала ток историје."

Јокановић завршава овај разговор ријечима Душка Радовића и позива све да се укључе у борбу за правопис, а ми се искрено надамо да ће се што више људи укључити у овај хвале вриједан пројекат.

"Порука за читаоце је јасна, поменули смо ријечи патријарха Павла, али бих додао и ријечи Душка Радовића, које гласе: „Волите српски језик свакога дана помало, српски језик нема никога другог осим нас." Посјетите моје странице на друштвеним платформама и укључите се у борбу за правопис."

Аутор: Данка Савић