Poziv premijerki Srbije Ani Brnabić da se pridruži društvu od oko 150 najuticajnijih Evropljana i Amerikanaca koji se redovno, još od 1954. godine, okupljaju da - iza zatvorenih vrata - diskutuju o aktuelnim globalnim pitanjima, ranije nego obično je skrenula pažnju na ovaj junski skup.

Brnabićeva, kojoj je poziv uručio Henri de Kastris, predsedavajući upravnog odbora Bilderberg grupe, bivši predsednik upravnog odbora multinacionalne osiguravajuće kompanije “Aksa”, posle njenog izlaganja na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, prva je osoba iz Srbije pozvana na skup koji okuplja uticajne ljude iz sveta politike, finansija, industrije, akademskih krugova i medija.

Brnabićeva je pažnju svetske elite skrenula izlaganjem u Davosu, ali poznavaoci procesa koji vode učešću na godišnjem okupljanju Bilderberg grupe ističu da samo to nije bilo presudno za poziv u Torino, gde se skup održava od 7. do 10. juna.

Predsednica vlade zemlje koja je kandidat za članstvo u EU, strateški partner Kine i u dobrim odnosima sa Rusijom, Brnabićeva je od oktobra 2016. godine član grupe “Novi evropski lideri” Svetskog ekonomskog foruma. Učestvovala je u pripremi izveštaja “Oporavak Evrope” Svetskog ekonomskog foruma, sa naglaskom na migracije i pitanja granica, što su neka od pitanja od ključnog značaja za evropska i globalna kretanja.

Brabićeva će se, posle Davosa, tako, naći pod istim krovom u Torinu sa bankarima, političarima, direktorima korporacija, šefovima država i vlada, krunisanim glavama, čiji su zajednički imenitelj moć, dobre internacionalne veze, i uticaj. O tome svedoče liste učesnika, i tema diskusija, što su ujedno i jedine šture informacije koje grupa, istina tek odnedavno, objavljuje. Detalje rasprave, kao ni zaključke, međutim, nikada nisu podelili sa ostatkom sveta.

Ovogodišnji sastanak Bilderberg grupe biće održan početkom juna u Torinu

Članovi Bilderberga su, između ostalih, generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg, direktorka MMF Kristin Lagard...

Dok raspravljaju o globalnim pitanjima, svi oni, uključujući ove godine i srpsku premijerku, dužni su da se pridržavaju pravila Četam hausa. Ono dozvoljava da učesnici koriste informacije sa skupa, ali samo pod uslovom da ne otkriju izvor, kao ni ime, funkciju, ili zanimanje onih koji su ih izneli. Ovaj “režim” grupa obrazlaže oslobađanjem učesnika da mogu slobodno da misle, razmenjuju mišljenja i slobodno se sastaju, bez obaveze da se pridržavaju unapred predviđenog plana, kao i da na kraju o bilo čemu glasaju, ili objavljuju saopštenja.

Istovremeno, ova “zavera ćutanja” obrnuto je srazmerna zanimanju za sastanke “bilderbergovaca”. Grupu, stoga, od trenutka kada se prvi put, na inicijativu holandskog princa Bernara, sastala pre 64 godine u holandskom hotelu “Bilderberg”, po kome je i dobila ime, prate teorije zavere. To je i razlog zbog koga svako okupljanje “bilderbergovaca” prati, s jedne strane, neverovatna doza, nikad nezadovoljene, radoznalosti, a s druge - antiglobalističke demonstracije.

“Bilderbergovci” ne pretenduju da na svojim godišnjim okupljanjima donose odluke, ali, uglavnom jednoipočasovne, debate koje vode, bez prisustva medija i bilo kakvih beležaka, svakako ne ostaju bez odjeka. Bivši američki ambasador u Zapadnoj Nemačkoj otvoreno je svojevremeno govorio da je Rimski ugovor, potpisan 1957. godine, kojim je stvoreno zajedničko tržište u Evropi, stvoren na sastancima Bilderberg grupe. Grupi se pripisuju zasluge za osnivanje EU i evra, ali i za “lansiranje” budućih lidera kao što je bio slučaj sa Bilom Klintonom, Tonijem Blerom ili Barakom Obamom, koji su se vinuli na najviše funkcije nedugo posle učešća na sastancima “bilderbegovaca”.

Levičari optužuju “bilderbergovce” za zaveru da nametnu kapitalističku dominaciju, dok desničari smatraju da stvaraju “svetsku vladu” i diktiraju ekonomske trendove. Vremenom su teorije o “lobističkoj” ulozi “bilderbegovaca” samo narastale, tako da ovu grupu pojedini analitičari vide kao svetsku elitu, deo “sistema globalne vladavine” koja ne deluje u opštem interesu.

- Reći da težimo jednoj svetskoj vladi je preterano, ali ne i sasvim netačno. Mi u Bilderberg grupi osećamo da ne možemo zauvek da se borimo jedni protiv drugih ni zbog čega, ubijamo i ostavljamo milione bez domova. Dakle, smatramo da bi jedna zajednica širom sveta bila dobra stvar - govorio je britanski političar Denis Hejli, osnivač i višedecenijski član stalnog komiteta ove grupe.

Taj komitet, sastavljen od po dva člana iz oko 18 zemalja, na čelu sa predsednikom i počasnim generalnim sekretarom i organizuje sastanke. Stalni član grupe do smrti je bio američki milijarder Dejvid Rokfeler. Stalni učesnik je bivši američki državni sekretar Henri Kisindžer. Svi sem jednog predsedavajućeg imali su plemićke titule. Komitet se sastaje obično dvaput godišnje da planira program, i diskutuje o listi zvanica, dok bivši učesnici dobijaju godišnje izveštaje o konferenciji.

Lista učesnika ovogodišnjeg okupljanja još nije objavljena, ali proklamovani cilj grupe, podsticanje dijaloga između Evrope i Severne Amerike, podrazumeva dve trećine učesnika sa Starog kontinenta, i ostatak sa severa Amerike. Pritom, trećina su političari i predstavnici vlada, ostatak industrijalci, finansijeri, akademci i medijski magnati.

Prvi sastanak trasirao je odnos “bilderbegovaca” prema komunizmu i tadašnjem Sovjetskom Savezu, u svetlu Hladnog rata, kao i evropskim integracijama i zajedničkoj evropskoj odbrani, promovišući atlantizam. Originalna promocija atlantizma i jačanje veza između SAD i Evrope, vodili su grupu u pravcu postizanja konsenzusa oko slobodne trgovine zapadnog kapitalizma.

U kontekstu uzburkanih evroatlantskih i globalnih previranja, izvesno je samo da su pred “bilderbegovcima” veliki izazovi.

Brnabićeva, u skladu sa pravilima Bilderberg grupe, svakako neće komentarisati skup, još manje ono što se dešavalo iza zatvorenih vrata u diskusijama sa svetskim moćnicima. Ali, šta god da bude tema razgovora u Torinu, svakako je bolje biti učesnik u dijalogu unutar grupe nego ostati samo njen posmatrač - na daljinu. Dobro je to, pre svega, za Srbiju.

MOĆNI I SPONZORI I DOMAĆINI

Grupa “Bilderberg” ima malu kancelariju u Holandiji gde se odlučuje koja će zemlja biti domaćin idućeg sastanka. Ta zemlja rezerviše ceo hotel na četiri dana, organizuje boravak, transport i bezbednost za goste. Među sponzorima skupa su korporacije “Berklejs”, “Fijat”, “Hajnc”, “Nokija”, “Kseroks”...

Grupa Bilderberg se najviše sastajala u SAD, devet puta, po šest puta u Nemačkoj i Britaniji, a po pet puta u Francuskoj, Švajcarskj, Kanadi. U Italiji će se ove godine sastati četvrti put.

Izvor: novosti