Ko je danas intelektualac i kakva je njegova uloga, po čemu se razlikuje od eksperta, koja su to krupna društvena pitanja na koja bi morao da odgovori i u kakvom je odnosu sa politikom – samo su neke od tema jučerašnjeg skupa.

Govornici iz regiona, ocenili su ga kao istorijski, s obzirom na zainteresovanost javnosti i medija, aktuelnost problema – ali i njegovo retko isticanje među samim intelektualcima.

Srpski intelektualci su u najvećoj meri pesimistični u vezi sa budućnošću svog društvenog sloja – koji zapravo sa druge strane u Srbiji odavno ni ne postoji. Takvih manje ili više paradoksalnih ocena i zaključaka nije bilo malo na okruglom stolu „Imaju li intelektualci budućnost?", što samo osvetljava složenost problema.

Jedni su utopistički isticali važnost uticaja intelektualne na političku sferu – drugi su trezveno podsećali da političari u Srbiji intelektualce svesno ignorišu – i to najviše zarad sopstvenih, a ne društvenih interesa. Ali svi su se složili da kriza intelektualaca nije problem vezan samo za našu državu i region – već za celu zapadnu kulturu 21. veka.

A pored svega toga, kritika nisu pošteđeni ni novinari, i njihov neretko konformistički stav prema javnom delovanju – koje pravog intelektualca i određuje.

"Ne bih želeo da uvredim sa ovim sad što ću da kažem – ali, jedan čest novinski tekst, kod pojedinih novinara, glasi: „Zašto intelektualci ćute?" Novinari se to pitaju kao da oni nisu intelektualci, kao da oni nemaju društvenu ulogu intelektualca, nego pod tim a priori misle na profesore univerziteta, akademike, naučnike i tako dalje. Stiče se utisak da novinari, koji pišu na ovu temu, sebe apriorno ograđuju, skidaju odgovornost i prenose je samo na univerzitete. Kroz tu praksu, oni su u suštini doprineli izgradnji stereotipa", rekao je Aleksandar Vranješ, sa Fakulteta političkih nauka u Banjaluci.

Tako, zahvaljujući decenijskim zloupotrebama i manipulacijama, naša intelektualna sfera puna je šumova među kojima je gotovo nemoguće razaznati zvuk istine – glavnog cilja pravog intelektualca, istaknuto je danas. Ali uprkos svom izrečenom pesimizmu, zaključeno je i da nade svakako ima.

Ona naravno leži u novim i dolazećim generacijama intelektualaca – iako će pred njih, zbog krize cele civilizacije, biti bacani zahtevi za gotovo nadljudskim žrtvovanjem, kako ne bi potpuno nestali. U suprotnom, kako je zaključeno na skupu, nestanak preti celoj civilizaciji.

Izvori: RTV/Politika