Bosna i Hercegovina je u narednom periodu dobila Upitnik Evropske komisije koji sadrži nekoliko hiljada pitanja na koja treba dati odgovor. Na sastanku je Savjet podsjetio da napredak svake zemlje prema Evropskoj uniji zavisi od njenih individualnih napora da ispoštuje kriterijume iz Kopenhagena i od uslovljenosti Procesa stabilizacije i pridruživanja. Pozdravljen je značajan napredak u provođenju Reformske agende o kojoj su se usaglasile vlasti u Bosni i Hercegovini na svim nivoima. Bosna i Hercegovina je pozvana da nastavi napore na osiguravanju efikasnog provođenja Reformske agende u skladu s rasporedom iz akcionog plana koji su usaglasile vlasti u Bosni i Hercegovini, u korist njenih građana i u bliskoj saradnji s Evropskom unijom, međunarodnim finansijskim institucijama i međunarodnim partnerima, kao i sa civilnim društvom. 

Dana, 09.11.2016. godine objavljen je Izvještaj Evropske komisije o Bosni i Hercegovini za 2016. godinu. Izvještaj je pozitivniji od prošlogodišnjeg. Prepoznata je proaktivna uloga Savjeta ministara BiH u reformskim procesima. S druge strane, Izvještaj ima i kritički osvrt na određene oblasti pri čemu su date preporuke za napredak npr. reforma javne uprave, usvajanje strategija. Izvještaj prepoznaje napredak učinjen u kontekstu zahtjeva za članstvo u februaru 2016. godine, u okviru procesa evropskih integracija, posebno u vezi s uspostavljanjem mehanizma koordinacije, adaptacijom SSP-a, napretkom u implementaciji reformske agende, te se ističu i pozitivni primjeri kao npr. usvajanje strategije u sektoru transporta, rezultati popisa stanovništva, usvajanje Zakona o borbi protiv diskriminacije. 

Portparolka Delegacije EU u BiH Jamila Milović Halilović izjavila je da je za početak evrointegracija Turske ključan Ankara Sporazum o pridruživanju, a kasnije i Carinska unija koja je uspostavljena 1995. godine. 

„Što se tiče Turske, njeno učešće u evropskim integracijama datira iz 1959. godine, a uključuje Ankara Sporazum o pridruživanju (iz 1963. godine) za progresivnu uspostavu Carinske unije (koja je na kraju uspostavljena 1995. godine)“, rekla je Milović Halilović i dodala da je Turska 1987. godine podnijela zahtjev za članstvo u tadašnju Evropsku ekonomsku zajednicu, dok je 17. decembra 2004. godine Evropski savjet odlučio je da započne razgovore o članstvu sa Turskom. 

„Što se novijih datuma tiče, u oktobru 2015. godine je dogovoren Zajednički akcioni plan između EU i Turske a aktiviran je na samitu koji je održan 29. novembra 2015. Cilj ovog Akcionog plana je da se uvede red u migracijskim tokovima i zaustavi priliv neregularne migracije. U Zajedničkoj izjavi od 18. marta 2016. godine EU i Turska su ponovno potvrdile zajedničku opredijeljenost da se zaustave neregularne migracije iz Turske u EU. Sredinom prošle godine u Briselu je održano 12. zasjedanje Konferencije o pristupanju Turske, na ministarskom nivou, i otvoreni su pregovori o Poglavlju 33 (finansijske i budžetske odredbe)“, ističe Milović Halilović.  

Posljednja dešavanja prije suspendovanja pregovora Turske od strane Evropskog parlamenta, odnosila su se na migracione kvote i dogovor oko primanja izbjeglica i zaustavljanja neregularnih migracija.

„Turska nije članica Evropske unije i kao takva nema direktan uticaj na proces integracije Bosne i Hercegovine u EU. Međutim, dio procesa stabilizacije i pridruživanja i procesa integracije BiH u EU je jačanje regionalne saradnje. U tom kontekstu, važna je i korisna turska inicijativa, uloga i učešće u trilateralnim razgovorima BiH-Turska-Srbija i BiH-Turska-Hrvatska“, zaključila je portparolka Delegacije EU u BiH. 

Ministar spoljnih poslova BiH Igor Crnadak izrazio je zadovoljstvo odnosima BiH i Turske i naglasio ekonomski aspekt ovih odnosa.

„Turska je važan ekonomski partner BiH i naša spoljnotrgovinska razmjena je na nivou 1 milijarde KM i najveća pažnja se posvećuje upravo privrednom, ekonomskom i investicionom segmentu saradnje. Dva najvažnija događaja na tom planu u poslednje vrijeme su produžavanje režima bescarisnkog uvoza mesa iz BiH u Tursku i otvaranje zajedničkog spoljnotrgovinskog predstavništva BiH i Srbije u Istanbulu, uz značajnu podršku Turske“, objašnjava Crnadak.

Najvažnije je da Turska nastavi da podržava članstvo BiH u EU

On je dodao i da su za odnose u regionu važne spomenute trilaterale u kojima naša država učestvuje, kao i podrška Turske u kontekstu evrointegracija BiH.

„Za odnose sa Turskom važne su i trilaterale u kojima učestvujemo: Turska-BiH-Srbija i Turska-BiH-Hrvatska. Za budućnost  naših političkih odnosa najvažnije je da Turska nastavi da podržava članstvo BiH u EU, kao i  princip dijaloga i unutrašnjeg dogovora u BiH, te da nastavi sarađivati sa sva tri naroda doprinoseći izgradnji dugoročne stabilnosti u BiH i na Balkanu“, smatra Crnadak. 

Crnadak je istakao i da u odnosima unutar EU vlada povoljna atmosfera prema budućem članstvu zemalja Zapadnog Balkana i da je politika proširenja jedna od najuspješnijih EU-politika, te da smo iz svih ovih razloga mi u boljoj  situaciji kada je u pitanju članstvo BiH u poređenju sa perspektivom Turske.

Izvršni direktor organizacije Nova Srpska Milko Grmuša ne misli tako. On pak smatra da je nakon Bregzita, situacije sa migrantima i mnogih drugih problema, EU u svojevrsnoj blokadi kada je u pitanju njeno proširenje. 

„Ne vidim da u suštinskom smislu, nakon Bregzita, ekonomske krize, svojevrsne nove „seobe naroda“ iz Sirije i drugih zemalja ugroženih tzv. Islamskom državom, jačanja populističkih i evroskeptičnih partija i pokreta u nekim od najvažnijih zemalja EU, poput Francuske, Austrije i Holandije, uopšte postoji ozbiljna želja za daljim proširenjem Evropske unije na zemlje Zapadnog Balkana. Ako ćemo iskreno, činjenica je i da su Hrvatska, a ranije i Rumunija i Bugarska, primljene u Evropsku uniju bez da su ispunjavale sve kriterijume za članstvo u tom savezu, a što je kod razvijenijih zemalja članica EU stvorilo dodatni antagonizam prema ideji proširenja Evropske unije“, objašnjava Grmuša i dodaje da i zemlje Zapadnog Balkana svojim ponašanjem i permanentnim civilizacijskim degradiranjem same sebi otežavaju ionako neugodan međunarodni i ekonomski položaj, te tako dodatno sebi čine medvjeđu uslugu kad je riječ o bilo kakvoj šansi da se stanje u njima popravi. 

Sa ovim konstatacijama saglasan je i Slobodan Georgiev, novinar BIRN-a, koji kao osnovne prepreke evrointegracijama zamalja regiona vidi zamor EU u pogledu politike proširenja i slabost i korumpiranost administracija zemalja regiona.

„Najveći izazov je činjenica da je EU umorna od proširenja i da ne nudi jasnu ideju državama kandidatima iz ove regije. Bez jasne ideje o tome da će sve države Zapadnog Balkana u skorijoj budućnosti biti deo EU taj proces nema puno izgleda na uspeh. S druge strane, lokalne administracije su slabe i korumpirane i nisu ni same zainteresovane da u većoj meri i na pravi način reformišu naša društva i demotivisanost briselske administracije koriste da manje rade na reformama što je pogubno. U regionu, takođe, ne postoji dovoljno političke pameti da se samostalno izađe  sa nekom platformom koja bi region u kompletu stalno usmeravala ka EU nego svako gleda u svoje dvorište i tužaka komšije kod Brisela i drugih centara moći“, naglašava Georgiev. 

Što se Turske tiče, Georgijev smatra da je njen uticaj na Balkanu jači, što su zemlje Balkana dalje od ulaska u EU. 

„Turska bi mogla da ima daleko više uticaja na Zapadnom Balkanu da nema velike unutrašnje probleme i ratove na svojim granicama. Zbog toga, ponekad izgleda da je ona „ruski igrač" na ovom prostoru jer ona sama, kao članica NATO, teško može da ostvari samostalni ključni uticaj na pomenute države. Turska jeste ekonomski džin na Balkanu, u poređenju  sa svim drugim državama, ali je pitanje da li ona ima  snage da vodi neku samostalnu politiku. Njen uticaj raste sa slabljenjem  EU perspektive za države Zapadnog Balkana i u tome leži najveća opasnost.“

Sa druge strane, Grmuša je skeptičan u pogledu evrointegracija i ove zemlje, te tvrdi da u EU ne postoji ozbiljna namjera da primi Tursku u organizaciju.

„Što se Turske tiče, ona u istorijskom, civilizacijskom, mentalnom, a u najvećoj mjeri i geografskom smislu i nije evropska zemlja, te ne vidim da je u Evropi ikad i postojala ozbiljna namjera da Turska postane članicom EU“, zaključuje Grmuša. 

Crna Gora služi za potkusirivanje?

Novinar crnogorskog dnevnog lista Dan Mitar Rakčević, smatra da, iako se Crna Gora kreće prema EU, u suštini nije previše potrebna Uniji. 

„Crna Gora je uvijek bila u interesnoj zoni velikih sila. Ne zato što smo nešto važni, već tradicionalno predstavljamo teren za pokazivanje moći, bilo da to dolazi sa zapada ili istoka. Evropi i NATO-u trebamo koliko so u moru, pa je jasno da im služimo samo za ubadanje prsta u oči Rusiji.  Naše evrointegracije će trajati dok je EU i NATO-a“, izjavio je Rakčević i dodao da kada se govori o interesima stranih sila, svakako se ne smije zanemariti Turska  koja je, po riječima Rakčevića, uvijek tu ili vojno ili kroz razne investicije i donacije.  

Iz  Ministarstva spoljnih poslova Crne Gore nismo uspjeli da dobijemo komentar.

Autori: S.B. i G.D.