Porodice, prijatelj i radnici RTS zapalili su tačno u to vrijeme svijeće na spomenik simboličnog naziva "Zašto" i još jednom od međunarodne zajednice zatražili odgovor na pitanje zašto su nevini ljudi bili meta i kome je bila potrebna ta smrt.

Brat stradalog Siniše Medića - Miroslav zahvalio je okupljenima što čuvaju sjećanje na poginule radnike RTS i poručio da potraga porodica za istinom i pravdom nikada neće prestati.

"Svi oni su časno obavljali svoj posao. Njihov jedini zadatak je bio da iz ove zgrade pošalju korektnu sliku i ton. Nisu se bavili uređivačkom politikom RTS-a. Neko drugi ko je trebalo da ih zaštiti to nije uradio. Pitamo se i danas zašto", rekao je Medić.

Majka nastradalog Nebojše Stojanovića - Žanka rekla je da su porodice svih stradalih na neki način obilježene i da su "ostale same u svojoj tuzi".

NATO je 23. aprila 1999. godine bombardovao RTS sa dva razorna projektila.

Međunarodna organizacija za ljudska prava "Hjuman rajts voč" saopštila je 2000. godine da nije bilo nikakvog opravdanja za bombardovanje zgrade Televizije.

Čelnici NATO-a su tvrdili da je napad bio opravdan, a specijalna komisija Haškog tribunala koja je ispitivala i slučaj bombardovanja RTS-a, nije predložila Tužilaštvu da pokrene krivični postupak.

U napadu NATO-a, u noći između 22. i 23. aprila, poginuli su: Јelica Munitlak /27/, Ksenija Banković /27/, Darko Stoimenovski /25/, Nebojša Stojanović /26/ Dragorad Dragojević /27/, Dragan Tasić /29, Aleksandar Deletić /30/, Slaviša Stevanović /32/, Siniša Medić /32/, Ivan Stukalo /33/, Dejan Marković /39/, Milan Јoksimović /47, Branislav Јovanović /50/, Milovan Јanković /59/, Tomislav Mitrović /61/ i Slobodan Јontić /54/.

Izvor: Srna