Naime, u ovom iscrpnom komentaru se objašnjava i pojašnjava srednjovjekovna istorija dva balkanska naroda, na jedan krajnje interesantan način, a mi vam prenosimo cjelokupni sadržaj komentara. 

"Sinoć, spremajući se za spavanje, po ustaljenom običaju okrenuo sam pomenuti kanal na kome je bila emisija ,,Croatian kings” ili u prevodu sa engleskog “Hrvatski kraljevi”. Znao sam za postojanje te emisije, ali je do sada nisam gledao. Rešio sam da je pogledam iz čiste radoznalosti, jer ono što sam inače znao o srednjevekovnoj hrvatskoj istoriji nije dovoljno da stane u jedan kratkometražni, crtani film, pa samim tim sam i bio začuđen pravljenjem nekakvog serijala sa više epizoda.

Posebno sam želeo da pogledam iz razloga što sam upoznat sa tendencijom hrvatskog svojatanja tuđih običaja, događaja, kulture-osobito srpskih, o čemu će biti reči malo kasnije. Bio bi red da počnem.

Najpre moram da istaknem da je sama serija, sa umetničke tačke gledišta, urađena jako dobro. Ako se setite igrano – dokumentarnih filmova koje je radio BBC, a koji se smatraju najboljim, ovaj hrvatski pokušaj uopšte ne zaostaje, štaviše može se smatrati ravnim. Igrani deo filma obiluje uzbudljivim scenama, izuzetno dobro urađenim kostimima, scenografijom... Iz svega ovoga izvodimo zaključak da Hrvati nisu štedeli novce da naprave nešto o svojim korenima. E sad, koliko to veze ima sa istinom veliko je pitanje, ali običnom čoveku, koji nije mnogo upoznat sa istorijom i njenim proučavanjem nije od neke prevelike važnosti. Živimo u društvu u kojem se guta sve što se na TV-u servira i gde se objavljeno na TV-u ne dovodi u pitanje. Zato mislim da će zbog umetničkog dela ovaj serijal imati veliku gledanost i van Hrvatske.  U ovom serijalu su predstavljeni najznačajniji hrvatski vladari tokom ranog srednjeg veka. Pominju se vladari sa titulom Dux (prevedeno na srpski knez) Borna, Mislav, Ljudevit i Višeslav, zatim kraljevi Zvonimir i Krešimir. . . cela lista vladara. O svakom od njih se govori posebno, napominju se njihove velike pobede i drugi najrazličitiji uspesi. Ako je sudeći po seriji od knezova Višeslava i Borne drhtao je i najmoćniji vladar Evrope ondašnjeg doba Karlo Veliki-car Franačke. Serijal obiluje ovakvim neverovatnim tvrdnjama. Ako bi se bezuslovno verovalo svemu onome što je je izrečeno onda bi mogli da tvrdimo da su hrvtaski vitezovi tog doba bili najbolji u Evropi (iako Hrvati nikada nisu imali vitezove u pravom smislu reči), da je hrvatska mornarica tog doba bila toliko moćna i napredna da je imala preteče današnjih torpednih čamaca i amfibija i tako dalje. Govoreći o idolu svih Hrvata, kralju Zvonimiru, se kaže da se ne zna sa sigurnošću da li je on postojao, ali se zna da je bio jako obrazovan, da je bio vičan i maču i diplomatiji, da je govorio razne jezike. Sledstveno postavlja se pitanje kako čovek za kojeg se sa sigurnošću ne zna da li je postojao može da bude tako sposoban? Naravno da može, ali samo u bajci. Iz mog dosadašnjeg istraživanja nisam našao nikakve opipljive dokaze u kralju Zvonimiru u kojeg se Hrvati zaklinju i diče, sem par legendi. Između ostalog našao sam i jako rasprostranjenu legendu da su kralja Zvonimira ubili sami Hrvati.

Sve ovo sam napisao kao jedan mali osvrt sa kojeg pralzimo na pravi problem, odnosno na onaj koji se tiče nas. Ostavimo Hrvatima njihovo fantaziranje, ali šta je sa nama? Naša srednjevekovna istorija obiluje istorijskim činjenicama i velikim delima srpskih vladara, a o tome se javno ne govori kao da nije za ponos. Za sve ove godine srpske i jugoslovenske kinematografije snimljena su samo tri filma sa srednjevekovnom tematikom: “Boj na Kosovu”, “Banović Strahinja” koji ima tičavih 23.851 pregled i “Dorotej”nešto preko 7 000 pregleda na ovoj raspaloj stranici jutubu. To je premalo u odnosu na srpsku istoriju srednjeg veka. U prilog tome ide i što nemamo nijedan dokumentarni ili igrano-dokumentarnih filmova. Običan srpski čovek ne zna dovoljno o svojoj istoriji ovog perioda. Zna nešto malo o Nemanjićima i to ne o svim. Znamo pomalo o Stefanu Nemanji, Svetom Savi. Znamo da je car Dušan nosio nadimak Silni, ali sem legendi o njemu nismo se potrudili da naučimo i istaknemo ono istorijski istinito što je po vrednosti daleko iznad legende. Poznat nam je i njegov sin, Uroš Nejaki, kao krajnji vladar dinastije Nemanjić. Znamo malo o knezu Lazaru Hrebeljanoviću, ali samo u domenu kosovske bitke.

A šta je zaista sa našom bogatom istorijom? Znaš li Srbine zaista nešto o svojim vladarima? Treba da znaš da je veliki župan Stefan Nemanja bio lukav čovek i sposoban vojskovođa koji je izluđivao moćnog vizantijskog vladara Manojla I Komnina. Njegov sin, a njegov brat Rastko – Sveti Sava je možda i najveći Srbin ikada. Jesi li zaboravio, Srbine, kralja Radoslava (zaista je postojao)? Sećaš li se kralja Vladislava? Nije samo izgradio Mileševu, ako i to znaš. Za njim ide kralj Uroš I-naš najromantičniji kralj. Zbog svoje žene Jelene Anžujske zasadio je, dolinu jorgovana. To je onaj deo Ibarske magistarle kojim ideš na more. Za njim dolazi Dragutin, a za njim veliki kralj Milutin. Kralj Milutin je proširio srpsku državu i time udario temelj za uspostavljanje srpskog carstva. Za svojih četrdeset godina vladavine sazidao je i obnovio četrdeset crkava. Nesebično je davao i crkvi i narodu, a manastiri kojima se danas dičiš njegovo su delo. Njegov sin Stefan Dečanski je žestoko potukao Bugare i sačuvao državu za svog sina, najvećeg Nemanjića – cara Dušana Silnog. Šta reći o caru Dušanu? To je bio čovek pred kojim je drhtao najmoćniji vladar Evrope, ugarski kralj Lajoš I Veliki. Dva puta je od Dušana žestoko dobio po nosu. Moćni papa Inoćentije, vladar svih evropskih kraljeva je morao da proguta svaku uvredu koju bi mu car Dušan uputio, jer nije bilo načina da zauzda “moćnog šizmatika”. Pamtiš li nesrećnog Uroša, koji nije bio toliko nejak kao što su te učili, ali ni sposoban kao svoj otac? Znaš li ko su Mrnjavčevići? Jesi li čuo za mladog i izuzetno sposobnog viteza župana Nikolu Altomanovića? Bio je najveći velikaš propalog srpskog carstva. O knezu Lazaru znam da znaš, ali šta znaš o njegovom sinu despotu Stefanu Lazareviću? Znaš li koliko je moćan bio? U Evropi XV veka nije mu bilo ravnog viteza. Njegova teška konjica, iako malobrojna, bila je strah i trepet svakom protivniku. Da je kojim slučajem imao vojsku po veličini jednaku onoj koju je imao ugarski kralj Žigmund Luksemburški Evropa bi bila srpska, a Turčin ne bi ni privirio na ove prostore.

Pre neki dan sam pročitao knjigu “Bedemi Vizantije” od Džejmsa Henidža. U ovoj knjizi govori o periodu pred, tokom i posle bitke kod Nikopolja 1396. godine. Sa posebnim osvrtom govori o ljudskoj veličini kneza Lazarevića. Govori o užasu na licima nadobudnih burgundskih vitezova i hospitalaca prilikom susreta sa oklopnicima srpskog kneza Lazarevića. Govori o neverovatnoj snazi srpskih vitezova, o njivom čojstvu i junaštvu. Znam da je to samo roman, ali to je dramatizacija istorijskih činjenica. Čitajući istorijske knjige, Henidž je uočio veliki lik i delo despota Stefana Lazarevića i biranim rečima se o njemu izražavao. Da li ti je sada jasno zašto sam ti sve ovo napisao?

Pre par meseci sam slušao Dragana Bjelogrlića gde kaže da je spreman da radi serijal o Nemanjićima. Ideja me je jako obradovala, jer valjda ne moram da ponavljam zašto tako nešto mora da postoji. Nadam se da će taj projekat zaživeti i da će biti urađen kako dolikuje dostignućima naših vladara, a ne kao onaj nesrećni pokušaj “Ravne gore”. Vremena nemamo mnogo, jer se naši pomenuti susedi ostrvljuju i na ono nama najsvetije. Svetorodnu dinastiju Nemanjić, jedinu takvu na svetu, proglašavaju svojom. Imao sam prilike da u delima hrvatskih, emigrantskih istoričara iz Australije pročitam da su Nemanjići hrvatska dinastija!!!

Sveti vladika Nikolaj Velimirović je jednom prilikom, kada je osetio gubitak pravoslavne vere kod Srba, pitao: “Brate Srbine, gori li kandilo vere u duši tvojoj?”. Ja pitam: “Brate Srbine, gori li kandilo sećanja tvog?”. Zaboraviš li korene, zaboravićeš i samog sebe. Imaš, Srbine, čime da se ponosiš i čega da se sećaš, ali ne znam šta još čekaš."

Ukoliko sve ovo želite da pogledate direktno sa youtube kanala, to možete uraditi ovdje.

Autor: Stefan Blagić