Novinar:  Poštovanje, čast nam je da opet razgovaramo.

Drugačiji političar: Zadovoljstvo je moje.

Novinar: Sve češće slušamo kako se govori o legalizaciji marihuane u medicinske svrhe. Kakvo je vaše mišljenje o tom pitanju? Da li ste i tu drugačiji, kako tvrdite.

Drugačiji političar: Naravno da sam drugačiji. Prije svega, ja sam protiv ,,malo trudna“ politike.

Novinar: Kakva je to politika?

Drugačiji političar: Pa to vam je kada radite nešto na pola, ni tamo ni ovamo. Nema toga. Ne može se biti malo trudan. Ako se vodimo načelom slobode i slobodnog izbora građana, nema nikakvog razloga da ijedna opojna droga bude ilegalna.

Novinar: Da li sam vas dobro razumio, vi hoćete sve droge da legalizujete.

Drugačiji političar: Apsolutno! Dopustite da vam objasnim. Ja se vodim idejom da je svaki čovjek slobodan i da može da radi šta god mu je volja, dokle god ne ugrožava prava i slobode drugih. To da li će da koristi opojne droge ili ne, nema nikakve veze sa mnom, nego je isključivo stvar njegovog izbora. Znam, sad ćete reći da pod dejstvom opojnih droga mogu da se čine prekršaji i krivična djela, ali mogu i pod dejstvom alkohola, i dešavaju se, svaki vikend. Suština je da to ne oslobađa odgovornosti i da policija i tužilaštvo rade svoj posao. 

Sada ćete reći da je štetno po zdravlje, da ima razne negativne posljedice, mogućnost predoziranja. I sve je tačno. Isto važi i za alkohol, cigarete ili sirće. Odmahujete glavom? Nije isto? Kako? Pušenje uzrokuje nebrojene zdravstvene tegobe, postoji mogućnost predoziranja. Alkohol takođe. Samoubistva ispijanjem prekomjerne količine sirćetne kiseline su jako česta. Zabranjujemo li išta od toga? Ne! Kupujete ove proizvode na svakom ćošku. Najvažnije je zapamtiti da država ne treba da misli umjesto nas, nego na nas. Dakle ne treba da se brine šta ćemo mi sa sobom da radimo, kako da se hranimo, šta da unosimo u organizam, nego da nam osigura slobodu i sigurnost od svih drugih lica. Tome služe vojska, policija i sudovi. Sve ostalo se mora prepustiti građanima da slobodno odlučuju. Da li neko konzumira pivo, rakiju, cigarete, marihuanu ili kokain ne treba da je briga države, dokle god je punoljetna osoba u pitanju i dokle god to radi svojevoljno.

Novinar: Sad sam malo u šoku. Dakle vi biste dozvolili prodaju ekstazija na kiosku?

Drugačiji političar: Pa ne baš na kiosku, više u apotekama. I imaćete provjerene tablete sa testiranim i provjerenim dejstvom, znaćete šta kupujete, koje su posljedice, koja je maksimalna doza, prodavaće vam ih ljudi koji su završili fakultete i znaće da vas pouče o svemu ovome što sam naveo. Šta je tu sporno? Zašto svi lažno morališemo? Svi znamo barem dva broja telefona preko kojih možemo da naručimo drogu koju želimo. Jedina razlika bi bila cijena i provjeren kvalitet.

Novinar: Kako mislite da bi cijena bila razlika?

Drugačiji političar: Pa fino. Uzmimo za primjer da danas za 10 KM dobijete određenu količinu X marihuane. U tu cijenu je uračunata proizvodnja, rizik proizvodnje, transport, rizik prilikom transporta, prepakivanje, prodaja, rizik prodaje i ono najvažnije prevelika potražnja, a premala ponuda. Kada budete iz računice izbacili rizik proizvodnje, transporta i prodaje, jer će biti potpuno legalno, i kada budete imali konstantno u ponudi tu robu i konkurenciju na tržištu, cijena će biti neuporedivo manja i pristupačnija građanima. Ako ste ikada bili, recimo u Amsterdamu, znate o čemu pričam. 

Novinar: A zašto biste vi to sve uradili? Zašto biste dopustili građanima da se truju?

Drugačiji političar: Prije svega jer imaju pravo na to. To je njihovo tijelo i oni mogu da rade s njim šta im je volјa. Meni i vama to ne smeta, ne šteti nam, zašto bismo mi onda to nekome branili? Zašto bi država vodila brigu o mom tijelu? Hoće li mi onda propisati i obavezno trčanje i porcije brokolija 3 puta sedmično, jer je zdravo? Rekao sam, to nije posao države.

Drugi razlog su finansije. Država bi bez uložene jedne jedine marke dobila mnogo. Prvo neko bi morao da proizvodi opojne droge. Možda bi se čak i fabrike otvorile, ko zna. Tu bi bili zaposleni mnogi radnici. Vidite, već imate poreze i namete na plate. Dalje imate prodavce na veliko, prodavce na malo, ljude koji vrše transport, svi oni dobijaju poslove, plaćaju državi njen dio. I na kraju imate indirektno oporezivanje koje plaćaju krajnji kupci, naš famozni PDV. Odredimo li da je to akcizna roba, imaćemo još više sredstava u budžetu. I zar to nije isplativo? Govorimo već o milionima konvertibilnih maraka koji se slivaju u državnu kasu, bez uložene jedne jedine marke. Dovoljan je samo jedan zakon i par podzakonskih akata. Da ne govorim ovdje o sekundarnoj pojavi povećanog turizma koja je neminovna u tom slučaju. Shvatate li o kolikom broju novozaposlenih govorimo? Koliko porodica bi se hranilo pošteno radeći jedan od ovih poslova?

Novinar: Dobro, to jeste valjan argument, ali zar nije važniji javni interes? I na kraju krajeva, šta ćemo sa djecom?

Drugačiji političar: Javni interes? Pa to je skup pojedinačnih interesa. Zar nisu sloboda, poslovi i pristojan život najveći trenutni javni interes? Ako jesu, onda je ovo itekako u javnom interesu. Ko hoće da konzumira droge, to radi i danas, sad, u ovom trenutku. Dajte da se ne pravimo ludi. Ja sam u osnovnoj školi znao gdje i od koga kupiti. Problem je što je to sada kriminal, a ne bi trebalo da bude. 

Naravno, uvijek su problem djeca. Problem je i prodaja alkohola i cigareta maloljetnicima. Prodaja opojnih droga maloljetnicima bi bila krivično djelo sa predviđenom kaznom zatvora i povlačila bi zabranu prodaje tih proizvoda prodavcu u određenom periodu. Svakako se može smisliti još načina kako da se onemogući da prodavci te proizvode prodaju djeci, možemo svi da učestvujemo u tome da zajedno smislimo kako da onemogućimo nepoštenim prodavcima da to prodaju djeci. Gledajte, nije opravdanje, ali danas dilerima nije bitno koliko godina imate. Oni svejedno čine krivično djelo, prodali osobi od 23 ili od 15 godina. Ovako bismo barem učinili da se ljudi plaše prodavati maloljetnicima.

Novinar: Šta ćemo sa bolestima zavisnosti?

Drugačiji političar: Šta ćemo? Ozbiljno, ja vas pitam. Jer danas je više od pola građana zavisno ili od cigareta, ili alkohola, ili interneta, ili kofeina, ili tableta za smirenje. Šta ćemo s njima? Da li ste primjetili da imamo zavisnike od opojnih droga i danas? Mislite da se na legalnu drogu lakše ,,navuče“ nego na ilegalnu? Opet ponavljam, ko hoće da konzumira, to radi i danas. Ovo nije kampanja da svi počnu da konzumiraju. Ovo je kampanja da prestanu da se kažnjavaju oni koji proizvode, prodaju i uživaju. To je smisao slobode, živi i pusti druge da žive kako misle da treba i kako žele. Ne štete ti - ne uređuj im kako da žive.

Novinar:  Mislite li da će građani staviti slobodu ispred sigurnosti?

Drugačiji političar: Mislim da građani koji nisu spremni da to urade ne zaslužuju ni jedno ni drugo, i da onda i nemaju ni jedno od to dvoje. 

Novinar: To je zaista drugačiji stav. Želim vam da vas niko ne podrži.

Drugačiji političar: Hvala puno, mislim da će vam se želja ostvariti. Zato i jesmo raj na zemlji.

Aleksandar Jokić