- S posla? – pita me taksista.

- S posla – kažem ja.

- Novinar?

- Novinar.

- Vidje li ti ono danas?

- Vidio.

- Tako i treba. Sve ih uza zid valja. Neka odgovaraju.

- Ko, bolan?

- Ovi u Sarajevu.

- Zašto?

- Kako zašto? Jesi li slušao ti šta su oni pričali?

- Jesam.

- Neće oni meni rušiti ono za šta sam ja ratovao. Neka oni ratuju kao ja, pa neka ruše onda ako mogu.

- Ama, čovječe, nije tako – pokušah da objasnim u par rečenica stanje stvari. Prika strpljivo sasluša budalu cijelih devet sekundi, a onda sasiječe:

- Vidim ja da su i vas novinare kupili!

- Ko, jadan ne bio?

- Opozicija!

- Čime?

- Parama!

Ostavimo li po strani staru kafansku istinu koja veli da o patriotizmu najprije govore dezerteri, valja reći ovo: za sve ovo kriva je Jelena Dabarčić. Objasniću amandmanski, kako bi rekao Šukalo boy. Vratimo se dan-dva unazad.

Veliki meštar sviju hulja je preko poslušničkih satelita instalirao zaključke u kojima je, kako ljutito reče Čava, ozvaničen odstrel političkih neistomišljenika. Što je, bez sumnje, tačno. Jer gosparu su Dodiku bitne dvije stvari: da su on i svi njegovi u foteljama i da te fotelje nisu iza rešetaka. Ne kažem da bi predstavnici opozicije u zajedničkim ustanovama šmirglali te rešetke, no velim da gu'ica cvika. Kako i ne bi. PDP je taktički veoma mudro sakrio 151 tačku odbrane od medija, ali sve te tačke vjerovatno i dalje stoje na snazi i račune - kako domaće, tako i inostrane - valja sačuvati.

Predstavnici opozicije su od početka znali da neće imati ravnopravan položaj u skupštinskoj raspravi. Znali su od prvoga dana da će Žeks lupetati kao Bogdanić po zdravstvu, a da će oni, nakon obraćanja parlamentu, postati nepokretne mete. Zbog toga su Ivanić&Crnadak i odbili da učestvuju u raspravi, mada čestita inteligencija smatra da to i nije neka šteta. SDS je, ipak, odlučio da se pojavi pred poslaničkim noblesom. Prvo je izašla miss SDS-a Mladen Bosić, a za njom i njena pratilja Ognjen Tadić, koje su rekle toliko pametnih i bitnih stvari koliko i gorepomenuti dvojac PDP-a. Potom su, zajedno sa ostatkom opozicije, nekoliko puta prošetali do hodnika i klozeta, jer je frau Žeks glagoljala, a onda su, u skupštinskoj pauzi, obnarodovali da se povlače sa zasjedanja jer im nije omogućen ravnopravan položaj u skupštinskoj raspravi! Bosić je pritom iskoristio priliku da naglasi kako se SDS neće izviniti RTRS-u zbog Mektićevog bahatog juriša, a onda je, tako hrabro i odlučno, utekao sa govornice, ne dozvolivši novinarima da ga upitaju još ponešto.

Mlađo je znao ono što znaju i na Oštrelju: ako neko, sem novinara, i prati skupštinsko zasijedanje, onda je to bezbeli prije redovne pauze, dok kamere još ponešto i snimaju, dok novinari tu i tamo zapisuju, dok se baterije na diktafonu nisu svele na pola crte, a onda je, shvativši da je okvirima za naočare istekao rok, utekao kao uvrijeđena snajka. Pojeo je sa Mićićem mućkalicu u restoranu i to s nogu i – natrag po odvojeni život. I tu sada dolazimo do Jelene Dabarčić.

Pet puta sam, u ovih godinu dana, tražio od Jelene broj telefona nekog SDS-ovog funkcionera. Posljednji sam put tražio kontakt zlatnog dečka Milinića. I vazda je odgovor bio: Joj, vjeruj mi da nemam! Prije dva dana sam od Jelene Dabarčić tražio broj Jelene Dabarčić, ali ni to nije imala! Ali je obećala da će povodom toga objaviti saopštenje! Bosić – i to je sada definitivno – o medijima zna koliko i o politici, što će reći – nada! Njegov Pero Simić trebala bi da bude Jelena Saopštenje Dabarčić, ali to je uzaludno, jer ona naprosto nikada ništa ni o čemu ne zna. I umjesto da prišapne svom predsjedniku da je sada prilika da medijima kaže sve što misli i da odgovori na svako pitanje, ako treba drsko i bezobrazno, Jelena krila rukama i prekida konferencije, a potom zove pojedine televizije ili novine i pita kako je moguće da je u prilogu Čavić išao prije Bosića ili da je Bosićeva izjava u antrfileu, a ne u lidu teksta? I da bi ovo slovo odmakli od ličnih imena – nije Jelena Dabarčić ime i prezime.

Ona je dijagnoza. Ona je simbol onoga što SDS jeste danas. Ona je simbol onoga što opozicija jeste danas. Ništa ne zna, svega se plaši, voli kamere, ali ne i diktafone i mikrofone, a iznad svega vjeruje u – saopštenje! I zahvaljujući takvom odnosu snaga desilo se nezamislivo – Dodikov režim satjerao je opoziciju u ćošak i to u trenutku kada upravo opozicija ima desetine velikih i stotine malih argumenata da učini obrnuto!

Zašto taksistički prika s početka ovoga teksta smatra da su predstavnici RS u zajedničkim ustanovama bez sumnje izdajnici, iako ne zna ni kako, ni zašto, ni gdje, ni o kome, ni o čemu? Na to pitanje mora da odgovori Jelena Dabarčić i sve ostale Jelene Dabarčićke Saveza za promjene. A Mladeni Bosići trebaju da ih dobro saslušaju. Ali za to postoje dva uslova: da Jelene imaju šta da kažu i da su Mladeni u stanju da čuju i nešto drugo osim umilnog eha vlastitih naočara.

Goran Dakić