Mnogi koji redovno prate Frontal postavili su nam pitanje koja je fora sa redakcijskim komentarima, ko ih sastavlja, zašto ih njihovi autori ne potpisuju i čemu sve to.

Ta pitanja praćena su onim starim provokacijama: za koga radi Frontal, ko nas plaća, da li smo trojanski konj vlasti ili opozicije, da li smo velikosrpski šovinisti ili pak nacionalni izdajnici. Naravno, ne bismo bili iskreni da kažemo da nas ne zabavlja sve to, mada jeste ponekad pomalo naporno ponavljati azbuku. Ali, valjda tako mora kad su javna riječ i Balkan u pitanju.

Frontal je od svoga osnivanja težio da bude drugačiji. Naravno, takvoj osobini teže svi ali u tome možete jedino uspjeti ukoliko neprestano balansirate između kontinuiteta nekih stabilnih karakteristika, s jedne, i neprestanom tihom inoviranju, s druge strane. Nije nikakva tajna da su kroz Frontal prošli i u njemu svoj trag ostavili mnogi ljudi. Zapravo, ljudi dolaze i odlaze, i tako će uvijek da bude. Naša ideja jeste da Frontal bude trajan i da zadrži svoje specifičnosti kad je medijski prostor Republike Srpske u pitanju. A danas je u tom prostoru jedna od najosebujnijih karakteristika-stav.

Naime, šta god ko mislio o tom magazinu, činjenica je da nakon gašenja „Novog reportera“ vi nemate medija koji nudi osvrt na aktuelna društvena dešavanja iz nekog svog ugla posmatranja. Mediji i njihovi urednici kriju se iza prenošenja izjava javnih ličnosti, najčešće političara, tek uz poneki stidljivi komentar u samoj vijesti koja se odnosi na nečiju rečenicu. Dovoljno je da prelistate jedne novine, pogledate jedne vijesti, poslušate jednu radio-emisiju sa aktuelnim dešavanjima ili da proskrolujete kroz neki portal-i sve ste saznali što je objavljeno i na svim ostalim medijima. Originalnost se izgubila, nema tu svježine, inspiracije, pa i provokacije. Mediji su se u principu podijelili na dva tabora, onaj pod zaštitom partija na vlasti u Banjaluci i onaj pod zaštitom partija na vlasti u Sarajevu. Niko ne želi da načini ekvidistancu prema obje vlasti, odnosno da pokuša da iz nekog politički neopterećenog ugla kritički sagledava procese koji se tiču društva, njegovih problema i budućnosti.

Frontalova ideja bila je upravo to: ajde da damo ljudima šansu da nešto pročitaju. Svođenje medija na agencijske vijesti je deprimirajuće. Nema veze što to neko može protumačiti na način da se Frontal petlja u sve i svašta-mi nikad i nismo tvrdili da smo vrijednosno neutralni. Nismo, mi imamo neke svoje bazične stavove koje smo proklamovali još prilikom pokretanja ovog portala. Oni su i dalje jasni: insistiranje na ekonomski razvijenoj, demokratski oblikovanoj, institucionalno stabilnoj i pacifistički opredjeljenoj Republici Srpskoj, koja u okviru ustavnih mehanizama nadograđuje svoj subjektivitet štiteći prava svih svojih građana bez obzira na nacionalnu, vjersku ili bilo kakvu treću pripadnost.

S druge strane, nepošteno bi bilo da ne priznamo otvoreno i da nam je neobično simpatično da nas toliko ljudi kontaktira i pita a ko to piše redakcijske komentare i čemu to. Iskreno bi bilo da odgovorimo da je cijela stvar krenula takoreći nehotice: jedan od tekstova nije bio potpisan, redakcija je prosto onda samo stavila „Redakcija Frontala“, ljudi su se javili, nastao je džumbus a autoru tog teksta je bilo neopisivo zabavno da to sve posmatra i pomislio je da ne bi bilo loše napraviti od svega toga dobar štos.

Naravno, ovo objašnjenje je samo za one naivne. Prava istina je da naš redakcijski tim čine iskusni stručnjaci iz oblasti komunikologije, psihologije, masovne i individualne, vješti agenti široj javnosti nepoznatih tajnih organizacija koji su dobili jasan zadatak.

Da biste saznali kakav, pratite buduće redakcijske komentare.

Redakcija Frontala