Vijesti

Iz drugih medija (Politika.rs) Britanska izvinjenja u vidu saučešća

Dan posle dubokog razočarenja u Londonu, „Telegraf” i „Bi-Bi-Si” objašnjavaju zašto Đoković nije imao veću podršku u finalu, ali potpuno promašuju neprijatnu temu.

Novak Đoković je na Vimbldonu učinio sve što je trebalo. Ostao je priseban posle sedam propuštenih set-lopti u finalu, kao što je bio gluv i nem na huk 15.000 gledalaca, a pre toga i na sve intrige britanskih medija i još na nesrećnu ulogu sopstvenog šefa štaba u njima.

Kolevka tenisa je ostala duboko razočarana, pošto je nerealne snove o novoj tituli Endija Mareja razvejao neumoljivi Rodžer Federer u polufinalu, a utešne snove o pobedi Švajcarca – još bolji, a jednako neumoljivi Đoković.

Kao što smo najavili uoči finala, došlo je vreme da britanski mediji pokažu drugo lice sada već trostrukom šampionu Vimbldona. Prvi se oglasio „Telegraf”, pod naslovom „Gde je ljubav prema Novaku Đokoviću?”, a potom „Bi-Bi-Si”, sa tekstom „Zašto Đoković zalužuje više aplauza?”.

Obe analize odnosa britanske publike prema Đokoviću preskaču događaje pre finala i bave se isključivo bezrezervnom podrškom gledalaca Federeru.

„Telegraf” počinje ovako: „Novak Đoković je morao da se oseća kao provalnik na zabavi priređenoj Rodžeru Federeru. Tako je besramno jednostrana bila gomila, pretvarajući Vimbldon u Bazel na Temzi, da su pozdravili svog trostrukog šampiona sa blagom ambivalencijom. Ne događa se često u ovoj tvrđavi da šampion mora da trpi ovacije za svoje greške ili huk nezadovoljstva za pogotke. U jednom trenutku četvrtog seta Srbinu je dozlogrdilo i izlio je sav bes ka gledaocu koji je vikao između njegovog prvog i drugog servisa. Imao je sva prava da bude besan, jer ključno pitanje celokupne Đokovićeve karijere glasi: gde je ljubav prema njemu?”.

„Bi-Bi-Si” počinje rečenicom: „Pobednicima su namenjene pohvale, a Novaku, za trijumf protiv Rodžera Federa, slede i saučešća”, pa nastavlja: „Reakcija publike je ostavila Đokovića – vladajućeg šampiona i najboljeg na svetu – kao najusamljenijeg čoveka u jugoistočnom Londonu, hladnokrvnog ubicu Federerove bajke i romantičnih snova njegovih obožavalaca. Šta da radi? On je negativac koji nije učinio ništa loše. Nije uzeo bebi slatkiš, niti je otkazao Božić, ili konstruisao gigantsko smrtonosno oružje da ga uperi ka najvažnijim gradovima sveta.”

I u zaključku: „Žalost ne treba da traje dugo. Đoković zaslužuje više. U godinama koje dolaze, to će i dobiti.”

Uz jasne zvuke licemerja, saučešća iz oba teksta su poslata na pogrešnu adresu, a glavna tema očekivanog izvinjenja – događaji pre finala kojima se stvarala podrška Mareju – potpuno je zaobiđena.

Svakome je jasno da je švajcarski velikan nedostižni idol i da to svojom karijerom apsolutno zaslužuje. I u Srbiji je imao veliki broj navijača i mnogi su posle fantastičnog finala rekli „Žao mi je Federera, ali...” Sport je sport, a cela britanska priča vrlo podseća na njihovu filmsku parodiju o Robinzonu, koji najpre uči Petka da je važnije ko lepše pliva nego ko to čini brže, a zatim koristi svoja nova pravila da ga pobedi što je ružnije moguće.

Samo u delu jedne rečenice („Nasuprot karikaturi o agresoru koji teroriše skupljače loptica, Đoković je bio primer džentlmena na ovogodišnjem Vimbldonu”) „Telegraf” dotiče deo onoga zbog čega britanski mediji zaista duguju izvinjenje.

Nije reč samo o „Dejli mejlu” niti samo o tabloidima. I ozbiljniji britanski i američki mediji su nehajno „smečovali loptice” koje su im tabloidi dizali, potpuno suprotno od nemačkih i švajcarskih medija. Valjalo je videti kako su Nemci za priče o „varanju” jedino i najoštrije napali svog čoveka, Borisa Bekera. Đoković je trenera ne samo zaštitio za nepotrebnu brbljivost nego i maksimalno istakao u zaslugama za sopstveni uspeh.

Da li je sva podrška Federeru došla sama od sebe? Na dan finala „Independent” je lansirao priču pod naslovom „Ne ljutite Novaka Đokovića, jer ćete za to odgovarati njegovom ocu”. Da bi kontrast između svih mogućih negativnih aluzija na račun Đokovićeve porodice bio jasniji, autor „crta” navijačima osobu za koju treba da navijaju:

„Što se tiče Rodžera Federera, čoveka sa kojim se Novak sreće u današnjem finalu, on nastavlja da se drži na nivou, gde god bio. Uzmite samo njegov odnos prema Nadalovoj porodici. Iako mu je Rafa uzeo mnogo titula, uključujući i osmi Vimbldon, Federer pozdravlja Nadalovu majku i sestru kao da su njegovi, uvek sa poljupcima u oba obraza. Njegovi izvanredni rezultati mogu da se porede samo sa njegovim gospodskim manirima.”

Tako su britanska „izvinjenja” promašila temu, za razliku od Rodžera Federera, koji je zaista bio dostojanstven tokom celog turnira, počevši od grubo odbačenih insinuacija na račun Đokovićevog „varanja”, pa do završnog objašnjenja:

Novak je pokazao da može da igra potpuno nedodirnut, bez obzira na bilo kakve događaje oko njega.

Izvor: Politika.rs
Komentari
Twitter
Anketa

Koliko ste vi lično zadovoljni 2024. godinom?

Rezultati ankete
Blog