Vijesti
Ko stvarno rješava grčku krizu?
Poslije „prvog ovonedjeljnog samita“ evrozone o Grčkoj prisutno je olakšanje u javnosti zbog „postizanja saglasnosti u posljednjem trenutku“. Evo izvoda iz karakterističnih komentara objavljenih u njemačkim medijima.
Članice evrozone su zaključile da su novi predlozi vlade u Atini „pozitivan korak naprijed“ ka rješavanju grčke krize – ministri finansija će sada utvrditi konačnu ocjenu koju bi u četvrtak trebalo da potvrde šefovi država ili vlada Evropske unije. Evo izbora iz propratnih tekstova objavljenih u njemačkim medijima.
„Pitanje ostanka Grčke u evrozoni rješava se u Vašingtonu“, piše ekonomski portal Dojče virtšafts nahrihten: „SAD ne žele da se upuste u rizik stvaranja propale države na južnom krilu NATO. Izlazak Grčke iz evrozone imao bi katastrofalne posljedice po NATO – a za američku vladu bi to bilo loše: njoj je stalo do sukoba između Rusije i EU. SAD su pozdravile produženje sankcija EU protiv Rusije i ponovo optužile Moskvu za agresivno postupanje u Ukrajini. Korak u Briselu ukazuje na odlučnost međunarodne zajednice u namjeri da natjera ruskog predsednika Putina da poštuje međunarodne norme, rekao sinoć je portparol američke vlade Džon Ernest“.
Portal u nastavku piše da SAD dobro znaju da bi izlazak Grčke iz evrozone pocijepao Evropsku uniju. A cijepanje EU ugrozilo bi pozicije NATO jer bi pojedine države mogle da se nanovo orijentišu. Zbog toga je za američku stranu i za stvaranje slike neprijateljske Rusije važno da NATO ostane okvir koji će jače povezivati Evropu nego politička tela EU. „Samo tako Vašington može da trajno obezbijedi svoj dalji odlučujući uticaj na odluke u Evropi. Vašington i dalje pokušava da održi zapadni savez za podršku sankcijama protiv Rusije. Bankrot Grčke bi mogao da pruži Moskvi priliku da unese razdor među evropske saveznike SAD.“
Još i prije održavanja poslednjeg samita, Dojče virtšafts nahrihten je napisao da „EU očekuje postizanje saglasnosti sa Grčkom još ove nedjelje. Nakon što su SAD zatražile da se postigne dogovor, notorno američki orijentisani predsjednik Evropskog savjeta Donald Tusk je pohvalio nove prijedloge Grka. Kako je uspio da ih ocijeni – ostaće tajna, jer su prijedlozi stigli tek tokom ponedjeljka i najprije mora da ih analizira Trojka…“
„Mi Ciprasa shvatamo ozbiljno“
„Ovaj samit je bio uspeh – pre svega za Aleksisa Ciprasa“, piše Zidojče cajtung. „Otkako je izabran za premijera Grčke, on od evropskih partnera traži da se o sporu oko dugova Atine razgovara na najvišem političkom nivou. Cipras je želio da govori. Želio je da ga slušaju. I baš to se desilo sinoć. Osamnaest šefova država i vlada otputovalo je u Brisel da bi razgovaralo sa Ciprasom. O dugu i dugovima. Ali, mnogo važniji od sadržinske debate je bio politički signal koji su poslale zemlje evrozone: mi Ciprasa shvatamo ozbiljno, jer je on demokratski izabran. Prije svega Grčku shvatamo ozbiljno. Jer je ona dio monetarne unije.“
„Sada je na pregovaračima da nađu kompromis sa kojim će obje strane moći da žive. Jer, Grčka i povjerioci moraju pokazati građanima Evrope da su do posljednjeg trenutka činili sve, ali zaista sve, da bi našle najbolji mogući kompromis. Samo tako će parlamenti u Atini, Helsinkiju, Berlinu i drugdje moći i da prihvate taj kompromis.“
Berze miruju
Dnevnik Frankfurter rundšau je objavio tekst posvećen načinima na koje se u medijima inscenira prevazilaženje kriza. „Jeste li već čuli riječ drama u vezi sa krizom? Naravno – i to najčešće kada se govorilo o Grčkoj. To važi i za tragediju – i taj pojam se često upotrebljava da bi se opisale prilike u Atini. A u insceniranje se i drugi ponešto razumiju. Neke njegove komponente se stalno javljaju.“ Novinarka Danijela Vates je te komponente ovako opisala:
Oni koji stvaraju raspoloženje – to je „neka vrsta političkih čirlidera“. Oni su tu da bi protivnika u pregovorima omekšali ili na njega vršili pritisak. A i da bi uticali na komentarisanje u medijima. „Kada se radi o odlukama koje su finansijsko-politički relevantne, oni uvek gledaju u pravcu potencijalno nervoznih finansijskih tržišta. U aktuelnom slučaju, njemački političari su odjednom dozvolili sebi da spekulišu o izlasku Grčke iz evrozone. U noći pred sastanak šefova vlada, Nemac Martin Selmajer, šef kabineta predsednika Evropske komisije Junkera, javio je preko Tvitera da su novi grčki prijedlozi dobar osnov za dalje postupanje. On je postavio trend dnevnog raspoloženja: nada u poslednjem minutu. Berze su ostale mirne.“
Još jedna od komponenti političkog insceniranja za autorku teksta je „moć spinovanja“ – „Angela Merkel zna šta to znači kada pustite da rezultate pregovora interpretiraju drugi. U leto 2012, posle jedne noćne sednice, pred novinare je prvi izašao tadašnji italijanski premijer Mario Monti i izrazio zadovoljstvo zbog navodne odluke o donošenju evroobveznica. Merkelova se pojavila tek tri sata kasnije – i morala da se bori protiv utiska da je izgubila i da je izolovana u Evropi. Otada poslije takvih samita važi pravilo: najprije se izlazio pred mikrofone, a tek onda se ide na spavanje.“
Izvor: DW