SSP se potpisuje na neodređeno vrijeme, s tim da je u članu 129. naznačena mogućnost raskida Sporazuma, u slučaju da jedna strana ne poštuje jedan od ključnih elemenata Sporazuma. Da bi ispunila Sporazum, BiH će morati da uskladi svoje unutrašnje  zakonodavne propise, ali i da praktično uredi sljedećih deset oblasti, odnosno poglavlja, iz kojih se sastoji SSP: 

•       Opšta načela 

•       Politički dijalog 

•       Regionalnu saradnju 

•       Slobodno kretanje robe

•       Kretanje radnika, poslovno nastanjivanje, pružanje usluga, kretanje kapitala 

•       Usklađivanje prava, provođenje prava i pravila  konkurencije  

•       Pravdu, slobodu i sigurnost

•       Politike saradnje

•       Finansijsku saradnju 

•      Institucionalne, opšte i završne odredbe.

Predviđeno je da, od trenutka početka primjene SSP-a, država ispuni kompletne obaveze u roku od najviše tri godine. Bosni i Hercegovini to nije pošlo za rukom. Zabrinjavajuća je činjenica da prošlih godina mi nismo uspjeli ni da povučemo bespovratni novac iz IPA fondova, a kamoli šta drugo. Sedam godina tapkamo u mjestu, pa nam se sada „nagomilalo“ dosta obaveza, a građani su već umorni od čekanja. Ispunjavanje obaveza traži efikasno funkcionisanje državnog aparata, a mi zbog složene strukture države nemamo taj efikasni aparat. Bar ne za sada.  

Međutim, političari su saglasni u jednom, a to je da nam je britansko – njemačka incijativa dala još jednu novu šansu. Iako u politici ništa nije sigurno, moglo bi se reći da nam je ovo jedna od poslednjih, ako ne i poslednja šansa i kao takva ona ne bi smjela da se propusti. Ako je suditi po izjavama domaćih političara, može se primjetiti da i oni dijele taj stav. 

Konkretne prednosti

Branislav Borenović, predsjednik Odbora za evrointegracije i regionalnu saradnju u Narodnoj Skupštini Republike Srpske, u izjavi za Frontal ocjenjuje da je ovo jedna pozitivna poruka koja daje šansu političkim strukturama u BiH da se ka putu evrointegracija odnose mnogo, mnogo odgovornije i ozbiljnije, nego što je to bio slučaj do sada. Vrijeme će pokazati da li je stupanje na snagu SSP-a  još jedna propuštena prilika, ili pak šansa koju ćemo iskoristiti. Borenović ocjenjuje da je Sporazum u stvari tek prva ozbiljna faza u procesu evrointegrisanja BiH i da je u fokusu Sporazuma regulisanje tržišta, odnosno trgovinskih odnosa između BiH i EU. On smatra da je dobro da znamo na kom stepenu odnosa se nalazimo sa EU, te šta naši proizvođači mogu očekuju  u narednom periodu kada je u pitanju izvoz njihovih proizvoda u EU, jer je za njih to i najbitnije. 

„Ova faza je suštinski vezana za trgovisnke odnose i kvote vezane za izvoz i uvoz proizvoda u, i van Bosne i Hercegovine. Šta to mi, i u kom obliku, možemo da uvozimo iz EU, šta možemo da izvozimo - što je za nas najbitnije, koje su to vrste proizvoda i koje količine možemo da izvezemo, a da pritom ne plaćamo carinske dažbine, i na taj način budemo konkurentni proizvodima EU i ostvarimo korist. To je suština vezana za SSP i definisanje trgovinskog odnosa, što je u budućnosti jedna  velika šansa i za privredu RS i cijele BiH.  Ono što je trenutno najveći izazov vezan za prilagođavanje, je činjenica da je Hrvatska u međuvremenu ušla u EU, te to može da predstavlja otežavajuću okolnost.“

Portparol Delegacije EU i specijalnog predstavnika EU, Andy McGuffie, u nedavnoj izjavi za Deutsche Welle navodi nekoliko konkretnih prednosti ispunjavanja obaveza iz SSP-a i harmonizacije tržišta Bosne i Hercegovine i Evropske Unije:

„Približavanje standardima Evropske Unije za kvalitet proizvoda će dovesti do veće konkurentnosti bh. proizvoda i privatnog sektora, dok će postepeno uvođenje viših standarda zaštite potrošača povećati sigurnost bh. potrošača. Prednosti SSP-a su i veća konkurentnost na tržištu, što će potencijalno dovesti do snižavanja cijena i većeg izbora roba i usluga za građane BiH. Stupanje na snagu SSP-a bi trebalo omogućiti i bolje poslovno okruženje zbog postepenog približavanja zakonima i standardima Evropke Unije, što će dovesti do veće sigurnosti i povjerenja za domaće i strane ulagače. Treba očekivati i veću djelotvornost institucija i više napretka po pitanjima smanjenja stope zločina i korupcije, promovisanja reforme visokog obrazovanja, razvoja demokratije i ljudskih prava, te nezavisnosti medija“,  pojasnio je McGuffie. 

Ništa bez mehanizma koordinacije 

Kada se u istom kontekstu spominju Bosna i Hercegovina i EU, nezaobilazna stavka je i, sada već famozni, mehanizam koordinacije. Naime, mehanizam koordinacije je bitan ne samo za SSP, nego za evrointegracije generalno. On u političkom smislu za Bosnu i Hercegovinu predstavlja ključnu stavku koja nam je neophodna, ako želimo da krenemo naprijed. EU ne želi da čuje, ili da pregovara sa tri glasa iz jedne države ponaosob, nego sa jednim jedinstvenim, sa ex ante dogovorenim stavom.

„Ono što je neophodno za BiH, što druge zemlje nemaju, a mi trebamo da imamo je tzv.  mehanizam koordinacije. To suštinski znači da svi nivoi vlasti treba da usaglase unikatan stav putem koga će teći pregovori sa Briselom. To je najveći posao koji nas čeka, a ja sam ubijeđen da je to moguće uraditi u kratkom periodu. Vidimo da su aktivnosti na tom polju već počele i da bi vrlo brzo trebali definisati mehanizam. U skladu sa ustavnom pozicijom Republike Srpske i Bosne i Hercegovine, nijedna odluka se neće moći donijeti bez pozitivnog odgovora od strane predstavnika iz RS i same RS, što je za nas najbitnije, i to nam je od izuzetnog značaja“, naglašava Borenović. 

On dodaje da su entiteti ključni u ovom procesu, ali da je neophodno osloniti se i na zajedničke institucije, koje će predstavljati krov čitavog procesa: „Bez entiteta je nemoguće uraditi navedeni posao. Bez zajedničkih institucija to takođe nije moguće uraditi. Entiteti će morati mnogo češće da sjede za zajedničkim stolom i zajedno sa institucijama BiH razmjenjuju mišljenje i prave koordinisane aktivnosti na tom putu. To je jako zahtjevan posao, jer je dovoljno da od najmanje tri sudionika u tom procesu, bar jedan bude „neraspoložen“, kako se to često zna desiti u ovoj državi, pa da čitav proces zastane, bude blokiran ili ne ide onim nivoom efikasnosti kako bi to trebalo da bude. Što znači da bez entiteta i zajedničkih institucija i njihove koordinacije i saradnje, ništa neće biti moguće uraditi“, kaže Borenović.

Privreda BiH nije dovoljno konkurentna da se takmiči u ravnopravnoj tržišnoj utakmici

Igor Davidović, doskorašnji šef misije BiH pri EU, smatra da, makar za sada, stvari ne stoje povoljno po BiH. Prema njegovim riječima nalazimo se u raskoraku, jer liberalizacija tržišta koju smo sproveli nakon stupanja na snagu Privremenog sporazuma, nam jednostavno nije išla na ruku iz prostog razloga jer naša privreda nije dovoljno konkurentna. 

„Po slovu tog Sporazuma, mi smo morali odmah poslije potpisivanja da idemo u postepenu  liberalizaciju uvoza robe porijeklom iz EU, smanjenjem carinske stope koja je služila kao zaštitna barijera protiv uvoza iste i konkurentnosti domaćih proizvoda. Tranzicioni rokovi su bili od tri mjeseca do šest godina, što znači da smo mi svoj dio  obaveze SSP-a u onom dijelu koji je njegov najbitniji, esencijalni, suštinski, izvršili i naše tržište je, kako znate i sami, otvoreno. Istovremeno, imamo ogromne probleme i teškoće da bilo šta, po bilo kom principu, a najmanje principu reciprociteta, odavde izvezemo, jer naša roba ne ispunjava evropske standarde.“

On dodaje da smo u to imali priliku da se uvjerimo svjedočivši velikim problemima u vezi s mlijekom i mliječnim proizvodima, uzevši u obzir da od toga živi prilično veliki broj kompanija, farmi, porodica i pojedinaca. Međutim, on navodi i svijetle primjere, koji dokazuju da je ipak moguće da se napravi pomak naprijed, ali da je potrebno i angažovanje ne samo političkih vlasti i političara, nego i drugih instanci društva, pa čak i individua.

„Primjer za to je Ured za veterinarstvo, na čelu sa Ljubom Kalabom, koji me iznenadio dolaskom u Brisel. On je veterinar, direktor je te kancelarije i rekao mi je da je on na tragu da se s njima dogovori. On je našao metod kako to da odblokira i ovih dana to počinje da se dešava. Što znači da to nije nemoguća misija, nego da je zaista, nekada samo pitanje na koji način se pregovara.''

Davidović ocjenjuje da ekonomski rezultati, zahvaljujući obavezama koje su nam dodijeljene od 1.6., na početku neće biti tako sjajni, ali da će se rezultati tek naknadno pokazati. 

„Za privrednike to znači dodatna opterećenja. Oni sada moraju ići u nove poduhvate kao što su prilagođavanja koja iziskuju finansijska sredstva. Za privrednike, stvarna dobit će biti onda kada dobijemo status kandidata, jer u ovom periodu IPA fondovi pretežno daju novac samo za proces prilagođavanja, administrativne kapacitete i sl. Direktno, novčane investicije u neposrednju proizvodnju i proizvođače, biznise itd. možemo očekivati tek kada dobijemo status kandidata.“

Možda u ovom trenutku u BiH ne postoji ni dovoljno visok stepen komunikacije i protoka informacija između opštinskih, republičkih i držvanih institucija s jedne strane, te privrednika s druge strane. Ipak, u razgovoru sa Petrom Radulovićem, direktorom Centra za ruralni razvoj, možemo zaključiti da i sada postoje određeni fondovi i da se do informacija može doći, ako se to zaista želi. On u prvom redu smatra da je finansijska pomoć od institucija EU namijenjena za poljoprivrednu proizvodnju. 

„Pojam „fondovi Evropske unije“ je širok pojam. Ja sam lično koristio te fondove u realizaciji nekih mojih projekata, ali ne mogu reći da sam sve informacije dobijao na jednom mjestu. U nekim slučajevima je postojala incijativa sa njihove strane, oni su organizovali edukacije i slične stvari, a nekada su lokalne strukture bile podstrekač i organizovale razne seminare gdje se, u ovom pogledu, moglo doći do značajnih informacija.“

Dug put po skučenoj stazi

Po svemu sudeći, pred Bosnom i Hercegovinom se nalazi dug i trnovit put koji, kako sada stvari stoje, neće moći sama da prevali. Neophodna nam je pomoć u skoro svim sektorima, pa čak i uz tu pomoć, budućnost ove, ali i budućih generacija, je poprilično neizvjesna. Najoptimističnija predviđanja govore da će proces učlanjenja BiH u punopravno članstvo EU trajati najmanje 17 godina! To se može odužiti i na dvije ili tri decenije ukoliko budemo tapkali u mjestu kao do sada, a Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju je tek prvi početni korak. 

Iskustvo regionalnog ekonomskog razvoja u BiH, procesa koji ima bezuslovnu saglasnost evropskih zvaničnika, govori da naši npr. drvoprerađivači (ali i ostali akteri proizvodnog procesa u BH ekonomiji) trebaju malu dozu podrške, kako stručne, tako i finansijske, kao i regulatorno i fer okruženje koje poštuje ekonomsku logiku, a ne svakojake sumnjive (da ne koristim neku drugu riječ) logike koje kod nas nažalost preovladavaju, pa da počnu postizati i više nego zadovoljavajuće rezultate. 

Građani ove zemlje očekuju da će praktične prednosti Sporzuma o stabilizaciji i pridruživanju, kao što je pravo poslovnog nastanjivanja u EU za bosanskohercegovačke firme, zabrana monopola, učešće u postupcima nabavki u EU, bolja zaštitu potrošača, pravna sigurnost itd. itekako doći do izražaja. Političari obećavaju da zaista i hoće. Ostaje nam da se uvjerimo, koliko vremena je dovoljno, a koliko ga mi imamo?

Autor: Frontal