U ime Bosne i Hercegovine (BiH) ko-predsjedavao je generalni sekretar Ministarstva sigurnosti BiH Bakir Dautbašić, a ispred Evropske komisije Ioan-Dragos Tudorache, šef Odsjeka za međunarodne odnose, mobilnost i partnerstvo u Generalnoj direkciji za unutrašnje poslove i Michela Matuella, šefica Odsjeka za BiH u Generalnoj direkciji za proširenje. 

Sastanku su, takođe, prisustvovali predstavnici nekoliko institucija i agencija BiH koji su dali relevantne informacije.

Sastanak je bio prilika da se sagleda konzistentnost napretka u vezi sa svim reformama koje se provode u skladu sa zahtjevima Mape puta vizne liberalizacije za BiH.

Navedeni preostali ciljevi su uključivali: zatvaranje neautorizovanih graničnih prelaza sa Crnom Gorom, uspostavljanje Agencije za prevenciju korupcije i koordinaciju borbe protiv korupcije; ustanovljavanje efikasnog Policijskog sistema za razmjenu podataka, koji bi takođe bio dostupan i tužilaštvima u cijeloj BiH, i otvaranje Stalnog azilantskog centra u Trnovu.

Evropska komisija je konstatovala da je, sveukupno, ostvaren veoma dobar napredak na svim ovim poljima. Ipak, postoje oblasti, uključujući borbu protiv ogranizovanog kriminala i korupcije te upravljanja granicama, u kojima su potrebni dodatni napori. 

Borba protiv organizovanog kriminala (OK) i terorizma ostaje od suštinskog značaja. Unapređenja u ovoj oblasti su neophodna, naročito u provođenju strategije borbe protiv organizovanog kriminala i suprotstavljanja nasilnom ekstremizmu i radikalizaciji. Trgovina ljudima i dalje ostaje specifican kritičan element sigurnosne politike, koji zahtijeva daljnje unapređenje u oblasti zakonodavnih amandmana te zaštite i identifikacije žrtava. Finansijski kriminal i sistem borbe protiv pranja novca takođe treba dodatna unapređenja.

Evropska komisija je konstatovala određeni napredak u oblasti različitih reformi i strateških napora na polju ljudskih prava. No, diskriminacija i zaštita manjina još su kritične tačke na nekoliko mjesta, u dijapazonu od neophodnog provođenja presude Evropskog suda za ljudska prava u slučaju Sejdić i Finci protiv Bosne i Hercegovine, do ustanovljavanja sveobuhvatnog okvira za borbu protiv diskriminacije. Inkluzija ranjivih grupa, naročito romske populacije, te integracija povratnika, predstavljaju dva kompleksna izazova za koje su i dalje neophodna dodatna sredstva i stalna posvećenost.

Predstavnici EU su, takođe, postavili pitanje broja jasno neosnovanih zahtjeva za azil koje i dalje podnose državljani BiH u nekoliko zemalja-članica EU i zemljama povezanim sa Šengenom. Od početka 2014. godine, podaci pokazuju oštro povećanje broja podnesenih zahtjeva za azil državljana BiH u članicama Evropske unije i zemljama povezanim sa Šengengom, što je 85% više nego što je zabilježeno u istom periodu 2013. godine.

Da bi se riješilo ovo pitanje, naveli su, kratkoročne i dugoročne mjere za borbu protiv ovog negativnog fenomena trebaju biti provedene od strane institucija BiH sistematično i pravilnom alokacijom sredstava. Aktivnosti će nastaviti da uključuju: kampanje za infomisanje javnosti, intenzivirane istragame o saučesnicima i provođenje adekvatnih politika za poboljšanje socijalne i ekonomske inkluzije najranjivijih grupa koje najvjerovatnije imaju tendenciju da migriraju, uključujući romsku populaciju. 

Tim Evropske unije je takođe podsjetio da je Mehanizam suspenzije viznog režima stupio na snagu u januaru 2014. godine. 

Na osnovu toga, zemlje-članice EU mogu zahtjevati od Evropske komisije da u hitnoj situaciji i kao posljednju mjeru, razmotri mogućnost privremene suspenzije bezviznog režima za državljane trećih zemalja.

izvor: Frontal