„Moja obaveza proizlazi iz činjenice ne zbog različitih interesnih grupa, već je to moja obaveza prema svim građanima Srbije, koji su rekao bih zbog sve te medijske gungule počeli da sumnjaju i misle, a šta se tu zaista dešava?“  

Tako je premijer Srbije Aleksandar Vučić obrazložio odluku da godinu dana pošto je arapski Etihad preuzeo nacionalnog avioprevoznika Srbije JAT ervejz i velikog pritiska javnosti da to učini, obelodani detalje ugovora temeljem koga je to učinjeno. Prethodno je saopštio da je Srbiji uplaćena milijarda dolara iz UAE-a dogovorena kao pomoć budžetu.

Vučić je negirao da je posao sklopljen sa Etihadom bio štetan, istakavši da se radilo o jedinstvenoj prilici koja bi, da je propuštena, Srbiju ostavila bez avioprevoznika. Etihad je, kaže Vučić do sada, od planiranih 100, uložio 40 miliona dolara.  

„Vlada Republike Srbije preuzela je da u kompaniju investira ukupno 60 miliona dolara na sledeći način: 42 miliona gotovinske uplate, po 14 miliona u 2014., 2015., 2016., do sada ništa nije uplaćeno. Mi smo se obavezali, kao i za svako drugo preduzeće do sada, da preuzmemo dugove, od kojih nam je 80 odsto potraživanja prema državi. To sve naše obaveze.“, rekao je Vučić.  

U novoj nacionalnoj aviokompaniji Er Srbija odnos vlasništva je 51 prema 49 odsto u korist Srbije. Međutim, stiče se utisak da svojih 49 procenata Etihad u prilično jeftino plaća, s obzirom na to da je Srbija preuzela dugove bivšeg JAT ervejza, a ne smije se ni zaboraviti preneta imovina. Kada se sve sabere, upozorava Aleksandar Stevanović, ekonomista i savetnik bivšeg ministra privrede Saše Radulovića, proizilazi da Srbija svojih 51 odsto plaća višestruko skuplje.

„Mi ulažemo oko 200 miliona evra, tu je imovina JAT-a koja toliko vredi prema procenama koje postoje u ovom momentu. Obećali smo da ćemo nastaviti da subvencionišemo kompaniju koja je kao profitabilna. S druge strane Arapi će uložiti 40 miliona evra i daće nam pozajmicu od 60 miliona. Pozajmiće novoj kompaniji koja će uredno da to vrati, sve sa kamatom koja ide uz celo to vreme. I oni će dobiti 49 odsto vlasništva. Po svakoj matematici oni za ovo što nameravaju da ulože ne bi trebalo da dobiju 20 odsto vlasništva. I to je osnovna zamjerka oko cijelog koncepta ugovora“, objašnjava Stevanović.

Ugovori koje je Aleksandar Vučić prezentovao javnosti našli su se i na sajtu Vlade Srbije. Svi osim jednog – „biznis plana“ sa Etihadom, koji po sopstvenom priznanju premijera nije smeo biti objavljen, jer sadrži tržišne poslovne ciljeve. To je na prvu loptu upalo u oči ekonomisti Miroslavu Prokopijeviću, koji objašnjava da ciljevi sami po sebi ne bi smeli biti tajni, što međutim ne važi za planove njihovog ostvarivanja.

„U operativnim planovima postoje sve stvari jedno je šta hoćete da postignete. Recimo kaže se u prvih godinu i po dana kompanija mora da posluje sa gubitkom kao i svaka ove vrste. Ali onda u drugoj, trećoj, četvrtoj i desetoj treba da postigne neki rezultat. Ta stvar ne sme da bude tajna, jer kako ćemo znati da li su išta uspešno napravili, ili su bili neuspešni. Ali ono što je plan kako da se ostvari taj rezultat, to može da bude tajna“, smatra Prokopijević.

Osim ugovora sa Etihadom, obelodanjeni je i ugovor o zakupu oko 10.000 hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini sa kompanijom Al Rafaved iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji je u poslednjih godinu dana takođe izazvao burne reakcije zemljoradnika i javnosti.

Vučić je naglasio da je to mnogo bolje rješenje od prethodne privatizacije kojima su, kako tvrdi, uništena četiri vojvođanska preduzeća "Bačka Sivac", "Jadran", "Agrobačka" i "Mladi borac".   

„Osnovaće se zajednička kompanija u odnosu 80 prema 20 odsto. Dakle mi smo vlasnici 20 odsto. Oni daju osam miliona dolara, mi dajemo dva miliona dinara. A to mu dođe oko 16 hiljada evra. To je naša jedina obaveza. Odluke mogu biti donete isključivo uz saglasnost Srbije. Celokupnu investiciju obezbeđuje kompanija iz UAE-a, 140,5 miliona evra, bez obaveze investiranja Srbije, uz zadržavanje ugovorenih 20 odsto udela u zajedničkoj kompaniji“, rekao je Vučić

Ne sporeći da je proces privatizacije vojvođanskih poljoprivrednih preduzeća doneo mnogo štete, Aleksandar Stevanović ipak upozorava da se s obzirom na vrednost zemljišta arapskoj strani ustupa mnogo više nego što ulaže. Stevanović zaključuje da će država jako teško povratiti novac koji je uložila u poslovanjen sa arapskom stranom.

„Gotovo svaki domaći poljoprivrednik koji se nikako ne može nazvati tajkunom bi trčeći pristao na uslove koje su dobili Arapi i sigurno bi ponudili i više od toga. Moglo je biti mnogo bolje od ovoga, jer tržišna cena zemlje koja ulazi u tu zajedničku firmu je mnogo veća od one koju će Arapi da plate. Cena rente je mnogo veća od one zemlje koju će da rentiraju. Istovremeno dok imamo pare za ovakve ugovore, nemamo para, moramo smanjujemo penzije, da uzimamo od lekara, prosvetnih radnika, smanjujemo dečije dodatke. I to je loše kada se govori o prioritetima jednog društva“, zaključuje Aleksandar Stevanović.    

Aleksandar Vučić pominjao je i ugovore o Fijatu i NIS-u, rekavši da je ugovor sa italijanskom kompanijom, koji nije dobio dozvolu da objavi, skup ali dobar za Srbiju. Kada je reč o NIS-u razgovorima sa ruskim državnim vrhom, tražiće se rešenje za povećanje profita za Srbiju.

izvor: Slobodnaevropa