izvor: Novosti/Frontal

Da bi se došlo do kompromisa između Evropske centralne banke i Evropskog parlamenta, moralo je dugo da se pregovara, a pregovore su lično vodili predsjednik EP i ECB Martin Šulc i Mario Dragi. Kompromis predviđa da se supervizija odnosi samo na velike banke, njih oko sto pedeset, koje bi, u slučaju da zapadnu u krizu, mogle da uruše čitav sistem evrozone.

Veliki problem je predstavljala činjenica što se državni prerogativi u ovom domenu sada prenose na evropski nivo. Sporazum između ostalog predviđa da ECB o svojim potezima redovno obaviještava Evropski parlament. Kontrola banaka će biti sistematska i obavezna je za članice evrozone, dok će u nju na dobrovoljnoj bazi moći da se uključe i ostale članice EU. Cilj je da se bolje predvide rizici i eventualni bankroti.

Osim ovog mehanizma, ostaje sada da se oforme još mehanizam za spasavanje ili likvidaciju banaka i, kao treći korak, sistem za garanciju bankarskih depozita.

Oko toga još postoje otpori nekoliko evropskih zemalja.

Odluku poslanika pozdravili su između ostalih predsjednici ECB i EP Mario Dragi i Martin Šulc, kao i evropski komesar za unutrašnje tržište Mišel Barnije, koji je istakao da se radi o jednoj od najvažnijih odluka parlamenta u ovom sazivu.

Barnije je takođe poručio da je vrijeme da za banke plaćaju banke, a ne građani i poreski obveznici.