БАЊАЛУКА - Пољопривредни институт РС у Бањалуци започео је пробну производњу биодизела из уља уљане репице у оквиру пројекта “Експериментална производња хладно цијеђних уља и биодизела”.

Експеримент се спроводи заједно с бањалучком Пољопривредном школом, трактори су успјешно покренути, уз ефикасан рад, не остављајући иза себе смрад издувних гасова, него мирис палачинки.

Тако је на економији овог института, након прошлогодишњег пробног и успјешног почетка производње хладно цијеђених уља, која се могу користити у исхрани, свим пољопривредницима отворена могућност да и производњом биодизела развију сопствени мали кућни бизнис.

Милош Ножинић, шеф Завода за индустријско биље Пољопривредног института РС и руководилац пројекта, рекао је да пројекат спроводе с циљем утврђивања најпогоднијих сорти уљане репице за производњу хладно цијеђених уља за људску исхрану или за производњу биогорива.

“Код производње биодизела потребно је прво произвести биљно уље, које је најквалитетније из репице, јер се не лијепи за металне дијелове мотора и може издржати температуре до минус 17 степени”, рекао је он.

Појашњавајући процес добијања биодизела, Ножинић је испричао да се након процеса хладног цијеђења, уље подвргава процесу метилестерификације, гдје се у 100 литара хладно цијеђеног уља додаје 15 до 20 литара метил алкохола, те пола килограма калијумовог или натријумовог хидроксида, који убрзавају реакцију.

“Затим се та смјеса мијеша, уз загријавање на 60 до 70 степени Целзијусових и тада се као нуспроизвод исталожи глицерол, док се масне киселине вежу с метил алкохолом у метилестере, који су, заправо, биодизел”, појаснио је Ножинић и нагласио да се умјесто хладно цијеђеног уља за производњу биодизела може користити и прегорјело уље из фритеза.

Он је истакао да се за покретање машина у минерални дизел може додати и до 50 одсто на тај начин произведеног биодизела, те додао да су приликом пробе они додали 20 одсто.

“Вијек машина које користе биодизел је далеко дужи, испробали смо то и на нашим машинама и нема никаквих промјена у раду мотора, осим што машине иза себе остављају другачији мирис, попут мириса печених палачинки, а не жестоких издувних гасова горива”, рекао је Ножинић и додао да су у сервису произвођача, јер желе да им на најједноставнији начин пренесу своја истраживачка искуства.

Он је додао да у РС треба повећати производњу уљане репице, чиме ће бити повећана и производња биогорива, те подсјетио да Пољопривредни институт и ресорно министарство заједнички спроводе петогодишњи програм подстицајних мјера у производњи уљарица, који би требало да повећа производњу са садашњих 5.000 на 20.000 хектара засијаних површина у РС.

Бојан Кецман, портпарол Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС, рекао је да су подржали овај пројекат те да је за њега издвојено 25.000 КМ.

(Независне новине/Фронтал)