БАЊАЛУКА - Број запослених у државној управи, здравству и образовању од почетка глобалне економске кризе 2008. године, у конкуренцији земаља у окружењу, највише је порастао у БиХ.

Поред највећег раста броја запослених, у БиХ је у поменутом периоду остварен и највећи раст плата у наведеним секторима.

Показали су то резултати анализе коју је урадио сајт специјализован за економију “Макроекономија.орг”. Анализа је обухватила период од септембра 2008. до краја 2011. године.

Према анализи, од септембра 2008. до краја 2011. године број запослених у државној управи, здравству и образовању у БиХ повећан је за 7,7 одсто.

- У Србији су ова три сектора заједно имала раст броја запослених за 3,1 одсто, у Хрватској је раст износио 3,7 одсто, а у Словенији пет одсто – наводи се у анализи сајта.

Од земаља у региону у кризном периоду једино је у Црној Гори смањен број чиновника, медицинара и просвјетара за 2,5 одсто.

Фонд зарада у ове три области највише је порастао у БиХ и то за 11,4 одсто, у Словенији је пораст износио 9,2 одсто, а у Црној Гори за 7,6 процената. Плате у овим секторима у Србији повећане су за 3,8 одсто, док је најмањи раст забиљежен у Хрватској, гдје је износио 3,2 одсто.

Економски експерт Спољнотрговинске коморе БиХ Дуљко Хасић каже да је недопустиво да се огроман новац издваја за администрацију, док скоро половина становништва живи на граници сиромаштва.

- Према нашим анализама, 48 одсто становника БиХ живи на граници сиромаштва. И поред тога власти предлажу додатни раст пореза и гурање становништва БиХ испод ове границе. Квалитет живота у БиХ је далеко нижи него у земљама у региону. Због тога је потпуно несхватљиво чак и спомињање повећања стопе ПДВ-а. Такви приједлози су неприхватљиви, посебно када се виде издвајања за плате запослених у јавном сектору – нагласио је Хасић.

Он је истакао да тренутно 3,2 милијарде марака или 12,8 одсто БДП-а отпада на финансирање гломазне и неефикасне јавне управе.

- Уколико би се плате запослених у јавном сектору свеле на ниво од десет одсто у односу на БДП, остварили бисмо уштеде на годишњем нивоу које би у потпуности ријешиле проблеме дефицита буџета и отплате спољног друга, а отвориле би се и огромне могућности за запошљавање – нагласио је Хасић.

Економски аналитичар Зоран Павловић каже да је огроман проблем то што се домаћа привреда суочава са смањењем реалног броја запослених, док администрација непрестано расте.

- Проблем је, такође, чињеница да тренд пада плата запослених у администрацији није забиљежен, осим у ријетким случајевима због одређених социјалних тензија. Проблем са којим се суочавају све земље у ЕУ је прекомјерна потрошња администрације и низак ниво њене ефикасности, али је он у БиХ најизраженији – нагласио је Павловић.

Анализа је показала да је стопа запослености ван државне управе, образовања и здравства највише смањена у Хрватској – за 13,9 одсто, затим у Словенији за 12,8 одсто, Србији за 9,6, БиХ за 5,8, а најмање у Црној Гори – 3,4 одсто. У тим секторима највећи раст фонда зарада имала је Црна Гора – за 9,9 одсто, БиХ за један одсто, а Србија за 0,5 одсто. Укупни фонд плата изван државне управе, образовања и здравства смањен је у Словенији за 2,6 одсто, а у Хрватској за 13,2 процента.

Фонд исплаћених зарада који обухвата све секторе повећан је у свим земљама региона изузев Хрватске, која је забиљежила пад од 9,1 одсто. Плате су у Црној Гори порасле за 9,3 одсто, у БиХ за 4,1 одсто, Србији за 1,5, а у Словенији за 0,3 одсто.

Удар кризе

Аналитичари сајта “Макроекономија.орг”, поређењем броја запослених у правним лицима, утврдили су да су најтеже погођене кризом биле Словенија и Хрватска, а најмање Црна Гора и Македонија.

Павловић је рекао да су Хрватска и Словенија “настрадале” јер су уређене земље, због чега је врло мало рада на црно.

- Због тога је дошло до отпуштања радника за које се не могу уплатити доприноси, а сива економија није изражена као у БиХ – нагласио је Павловић и додао да је Македонија због немогућности да обезбиједи социјална давања највећем броју радника прећутно одобрила сиву економију.

(Глас Српске/Фронтал)