Промет ријетких 17 метала у центру прве заједничке парнице развијеног свијета против Пекинга

Први пут у историји, Запад је јуче групно ушао у глобалан трговински спор са Кином. Представници Европске уније, САД и Јапана предали су Светској трговинској организацији (СТО) обједињену тужбу против Пекинга због „рестрикција промета ријетких метала који су незамјењиви у индустрији високих технологија”, потврдио је представник СТО у Женеви.

Званични Пекинг је заједничку тужбу ЕУ, САД и Јапана већ одбацио као „неосновану”, уз најаву да ће „активно бранити” право да контролише сировине којима располаже, уз истовремено поштовање узуса СТО.

Кина свјетском тржишту испоручује 90 одсто ријетких метала изузетних магнетних и оптичких својстава познатијих као „група 51–71” (на Мендељејевљевој таблици).

Глобална производња врхунског наоружања, електронска индустрија, производња соларних турбина, „блекберија”, плазма телевизора данас немају замјену за компоненте од скандијума, европијума или гадолинијума, чије квоте извоза годинама одређује Кина, након што је САД средином осамдесетих година из еколошких разлога прекинула њихову производњу.

„Ријетки метали биће за Кину што је нафта за Саудијску Арабију”, прогнозирао је 1992. године кинески лидер Денг Сјаопинг. Са глобалним узлетом врхунских технологија крајем прошлог и почетком 21. вијека, Кина је пронашла рачуницу да упркос изузетно „прљавој технологији” појача производњу ове групе ријетких метала. Улазећи у Свјетску трговинску организацију 2001. године, Кина је обећала да неће квотама ограничавати извоз стратешких сировина.

Ипак, Пекинг је 2006. године почео да смањује производњу ријетких метала и упоредо снижава њихове количине доступне заинтересованим страним купцима. Када је 2010. Кина у једном тренутку прекинула извоз ријетких метала Јапану, због територијалног спора око групе острва, на свјетским берзама завладала је паника.

Кинески извоз ријетких метала у Јапан убрзо је обновљен, али је геополитичка стријепња од тада остала. Инсистирајући да располаже резервама за још само 20 година експлоатације, Кина је увела строжа еколошка правила за њихову експлоатацију и забранила издавање нових концесија за истраживање налазишта ријетких метала. Кинеска извозна квота за ријетке метале је у 2009. износила 49.510 тона, док је лане снижена на 30.184 тоне. Најава Пекинга да би ове године за још 10 одсто могла додатно да снизи извозне квоте ријетких метала изазвала је гнијев Запада.

Према правилима СТО, прије глобалне арбитраже – треба претходно да сједну за преговарачки сто.

У години избора у САД и предстојећих промјена на челу Кине, дебата о контроли снабдијевања ријетким металима задире у суштину будућих односа водећих економских сила свијета.

(Политика/Фронтал)