БЕОГРАД - Народна скупштина Републике Српске затражиће ове године од Владе и Министарства финансија да предложи стратегију задуживања Републике како би се знало који су то приоритети у тражењу страних средстава, рекао је предсједник парламента Српске Игор Радојичић.

Радојичић, који у Београду учествује у регионалном скупу парламентараца о економији, рекао је медијима из Републике Српске да треба донијети такав документ који ће испланирати за шта се узимају кредити и како се у будућности види могућност отплате, а да се не уђе у презадуженост и не угрози постојеће стање.

"Ове године смо у програму рада скупштине планирали једним закључком да затражимо од Владе да предложи стратегију задуживања Републике Српске, јер нема никакве дилеме да ће требати спољна финансијска средства, стране инвестиције или кредити за крупне инфраструктурне пројекте, енергетске објекте или пољопривреду", рекао је Радојичић.

Наводећи да постоје различита мишљења међу политичарима и међу стручњацима да ли је у времену кризе потребно смањење јавне потрошње или стимулисање економије, Радојичић је рекао да неке од стручних анализа дјелују понекад нереално, јер се баве статистиком иза које се, у ствари, крију живи људи.

Он је навео да је структура у Републици Српској таква да се већ иде према омјеру један напрема један између броја запослених и броја пензионера. "Чак и ако бисмо постигли потпуну запосленост, односно све незапослене успјели неким чудом запослити, то би и даље био 1,5 према један однос између запослених и пензионера", рекао је Радојичић.

Он је навео да тај структурни проблем не може бити ријешен само флоскулом да треба смањити јавну потрошњу и да испод стручне анализе и статистике треба гледати и људе, додајући да највише буџета иде на плате за просвјету, здравство и полицију, те на пензије.

"У просвјети не можете смањити број просвјетних радника и повећати број ђака у једном разреду са 25 на 35, јер рушите наставни процес или смањити квоту да на једног породичног љекара иде 5 000 грађана, умјесто 2 000, јер рушите здравствени систем", рекао је Радојичић.

Радојичић је навео да чак и када би у потпуности био укинут буџет парламента, то би била уштеда само од једне седмине мјесечне транше за пензије и додао да се финансијски ефекат не постиже смањењем два радна мјеста у некој администрацији.

Подсјетивши на тезу из 30-их година 20 вијека да "што се више штеди све мање се има новца за враћање дугова", он је оцијенио да штедња сама по себи не значи развој, јер ако се улаже у развој и инвестиције и по цијену задуживања, које ће нешто да врати сутра, то даје могућност да се рачуна и на приходе.

Поставља се питање, навео је Радојичић, шта је то задуживање које има ефекат и сврху, а економисти се углавном слажу да је задуживање као подстицај развоју неопходно, јер ријетко ко има сопствених средстава да прави развој, поготово у времену кризе.

На скупу под називом "Улога парламената у процесу одлучивања о приоритетима - смањење јавних трошкова или стимулисање економија", учествују парламентарци земаља западног Балкана и економски стручњаци, представници скупштинских одбора финансија и економија из Републике Српске, Федерације БиХ, Албаније, Македоније, Црне Горе и Србије.

(Срна/Фронтал)