БАЊАЛУКА - Република Српска жели да буде укључена у процес европских интеграција и да суверено управља надлежностима које има у оквиру овог процеса, уважавајући друге нивое власти у БиХ и њихове надлежности, изјавио је предсједник Српске Милорад Додик.

"Радећи данас заједно са одређеним европским структурама које промовишу нови концепт координације у оквиру БиХ како бисмо дошли до јединственог става, који се може читати као јединствена адреса, могли бисмо убрзаније да се крећемо и успоставимо праксу динамике која је неопходна и на овим питањима", рекао је Додик синоћ новинарима у Бањалуци, након састанка са министром иностраних послова БиХ Златком Лагумџијом.

Додик је истакао да је разговарано и о начинима како би се то могло рјешавати, о укључивању људи, стварању институционалних капацитета на свим нивоима власти и њихове координације, професионалног односа према тим питањима и стварања убрзанијег модела кретања.

Он је рекао да је са Лагумџијом разговарао и о питањима војне и остале државне имовине, наводећи да Српска разумије да је деблокада Акционог плана за чланство у НАТО-у (МАП) условљена рјешавањем питања војне имовине у БиХ, што значи да постоји споразум ентитета о тој имовини и да се он сматра дефинитивним рјешењем тог питања.

"Ми разумијемо да је питање војне имовине проблем МАП-а, а да је укупно рјешавање имовине проблем испуњавања једног од пет циљева за затварање ОХР-а. Желимо јединствено да ријешимо и затворимо то питање, јер је имовина у БиХ у многим мјестима нефункционална и трпи штету", напоменуо је Додик, подсјетивши да се у мају у Чикагу одржава самит НАТО-а на којем ће бити разматран МАП за БиХ.

Додик је истакао да је потреба свих у БиХ и на нивоу ентитета да координисано договарају питања везана за укупне односе у БиХ. Он је рекао да га радује што је Лагумџија у посјети Бањалуци и што са њим може заједно констатовати праксу у којој би сви спољнополитички изазови на међународној сцени могли да се износе као заједнички став БиХ, а не да то буде, као до сада, унилатерална, национална или страначка прича оног које на тој функцији.

"Не бих желио у будућности да се на високим форумима УН и ЕУ износе ставови који нису усаглашени у БиХ. То највише урушава функционалност БиХ. Усаглашавање те врсте мора постојати како би се очувала и развила вјера у институције БиХ", истакао је Додик и додао да треба наставити са оваквом праксом, те да је спреман да се састане и учествује у рјешавању проблема увијек када постоји одређени изазов.

Говорећи о привреди, Додик је рекао да треба анализирати како заштитити привредни систем у БиХ и ентитетима, уважавајући међународне споразуме и елиминишући праксу која је домаће привреднике увела у неравноправан положај.

Додик је нагласио да се за робу која долази из Србије и Хрватске у БиХ плаћају далеко мањи ванцарински прегледи у односу на исту робу која се извози у Хрватску, те нагласио да постоји заједнички осјећај потребе да буде заштићен привредни систем БиХ од нелојалне конкуренције.

"Имамо ситуацију да пиво из Србије несметано улази у БиХ, а када Бањалучка пивара извози постоје баријере да србијанску границу не може прећи за седам дана. Спреман сам да на томе радим", истакао је Додик.

Он је рекао да је Република Српска само за увоз обичне воде прошле године платила око 90 милиона КМ, а за газиране сокове 150 милиона КМ. "Мора постојати нека врста заштите и фаворизације домаће производње. Код међународних кредитора требало би обезбиједити већи степен могућности а домаћи даваоци услуга имају одређене преференце", истакао је Додик.

Додик је рекао да је на састанку разговарано о кретањима БиХ ка европским интеграцијама и о чињеници да је БиХ близу испуњавања услова које је ЕУ раније поставила за могућност добијања статуса кандидата за улазак у ЕУ.

"Констатовали смо да су два закона која су била услов те врсте испуњена и да смо учинили кредибилни напор у вези са одлуком `Сејдић-Финци`. Сада је потребно учинити техничке помаке како би се могли кретати ка апликацији и то је од великог значаја за БиХ и Републику Српску", закључио је Додик.

Додик је рекао да састанак са Лагумџијом представља нову праксу у циљу што боље комуникације различитих нивоа власти, у заједничким институцијама БиХ и ентитетима, и да се разматрају питања унутрашњих односа и спољних послова.

Састанак Радојичић - Лагумџија

Предсједник Народне скупштине Републике Српске Игор Радојичић и министар иностраних послова БиХ Златко Лагумџија сагласили су се да приоритет спољне политике БиХ, прије свега, мора да буде усмјерена на питања европских интеграција.

Саговорници су на састанку у Бањалуци истакли да је потребно учините напоре како би се у реалном року дошло до пуне ратификације Споразума о стабилизацији и придруживању и подношењу "кредибилне" апликације за статус кандидата у ЕУ.

Радојичић је упознао Лагумџију о ставовима Народне скупштине Републике Српске у вези са провођењем пресуде "Сејдић-Финци", а уочено је да постоје додирне тачке у једном дијелу пресуде, док ће за договор о комплетној имплементацији пресуде бити потребни додатни напори и политички разговори.

Саговорници су се сагласили и о потреби да Министарство иностраних послова БиХ буде сервис за све грађане и институције у БиХ, а не сервис било које политичке партије или неког од политичких лидера.

Радојичић и Лагумџија констатовали су да је у том погледу потребно промијенити лошу праксу каква је протеклих година постојала у Министарству иностраних послова БиХ, саопштено је из кабинета предсједника арламента Српске.

Састанак Џомбић – Лагумџија

Предсједник Владе Републике Српске Александар Џомбић и министар иностраних послова БиХ Златко Лагумџија сагласни су да треба радити на унапређењу координације и сарадње Владе Српске и министарства иностраних послова БиХ, посебно у дијелу који се односи на европске интеграције.

Џомбић је током састанка у Бањалуци изразио спремност Владе Републике Српске за све видове сарадње који су у интересу два ентитета и три конститутивна народа у БиХ.

Лагумџија је синоћ, након састанка са предсједником Републике Српске Милорадом Додиком у Бањалуци, рекао да апликација БиХ има два елемента - позитивно прихватање званичног Брисела и стварање капацитета за координацију свих нивоа власти у БиХ да би она била кредибилно испуњена.
Он је додао да би Министарство иностраних послова требало да буде сервис свих грађана, а самим тим и општина и ентитета и изразио наду да ће БиХ на самиту НАТО-а у Чикагу у мају бити "позитивна вијест".
Говорећи о економским односима у региону, Лагумџија је рекао да БиХ није равноправна и да мора постојати реципроцитет у поштовању произвођача из БиХ и сусједних земаља.
"Ми хоћемо да доведемо наше фирме у ситуацију да нису дискриминисане, а данас многе јесу", рекао је Лагумџија, додајући да БиХ мора водити рачуна да у том случају не наруши регионалне споразуме и обавезе из Уговора о стабилизацији и придруживању.
Лагумџија је нагласио да ће овакве састанке одржати и са другим носиоцима власти у Федерацији БиХ и дистрикту Брчко, али и са представницима академске и пословне заједнице, кантона и општина, те институција културе.
"Прије него што први пут одем негдје да представљам БиХ желим да видим каква је атмосфера у земљи и да ли постоји позитивна политичка клима међу свим политичким актерима", рекао је Лагумџија.

(Срна/Фронтал)