ВАШИНГТОН - Часопис Национална географија у свом новом броју објавио је алармантне податке да ће ускоро пресушити чак осам великих свјетских ријека због претјераног искориштавање ријека, које ту експлоатацију тешко могу поднијети.

Ријеч је о ријекама Сир Дарја, Аму Дарја, Жута ријека, Инд, Теста, Рио Гранде, Мареј и Колорадо.

Ријека Колорадо водом снабдијева око 30 милиона људи, а због претјераног искориштавања тек једна десетина некадашњих количина воде данас стиже у Мексико.

Инд снабдијева 170 милиона људи у Пакистану, али толико је искориштена да се више не улијева у океан код Карачија. У том граду зато избијају чести сукоби због несташице воде за пиће.

Рио Гранде, једна је од највећих ријека у Сјеверној Америци, главнином тока регулише границу између САД и Мексика. Због претјераног искориштавања и суше почетком овог миленијума сада једва стиже до Мексичког залива.

Теста која дужином од 315 километара протиче кроз индијску државу Сиким, сада је готово пресушила. Рибари од ње више не могу живјети, а воде више нема довољно ни за ратаре.

Ријеке Аму Дарја и Сир Дарја уливале су се некада у Аралско језеро, међутим, 60-их година прошлог вијека преусмјерене су, а данас су готово па пресушиле.

Најдужа и најважнија ријека у Аустралији је ријека Мареј. Чак 40 одсто становништва користи ову ријеку као извор питке воде. Снижавање нивоа ријеке изазвало је повећање салинитета, што пријети усјевима.

Жута ријека у Кини дуга је готово 5 500 километара, а ради наводњавања усјева повремено пресушује још од 1972. године. У 1997. години није текла чак 230 дана.