Транскрипд дијела емисије Амплитуда: Тема - Стање медијских слобода у БИХ; Гости: Анђелко Козомара, одговорни уредник Еуро Блица, Тања Топић, аналитичарка, Пејо Гашпаревић, уредник ХИНА - е, Амарилдо Гутић, уредник политичког магазина „Црта“, БХТ1

Ведран Шкоро: У Амплитуди вечерас колики је утицај политике на медије, ко трпи притиске власти, шта је истраживачко новинарство данас, да ли је у одумирању. Вечерас ће се у емисију укључити и Кенан Ћеримагић, главни и одговрни уреник НТВ Хаyат. На почетку емисије идемо са амплитуда апотрофима. Вечерас смо одабрали три апострофа три јавна сервиса и то вијести дана од 25. 11. 2011. Године.

БХТ слика: 25. Новембар Дан државности обиљежен у Федерацији БИХ, у РС - у радни дан. У Египту масовни протести поводом избора. Војно вијеће именовало Камала ал Мазурија за премијера, демонстранти захтијевају од јавних вијести да се повуку. Вечерас у Брком дојдела награда на 28. Сусретима позоришта БиХ.

РТРС слика: Рјешава се агонија радника из Теслића у Ираку, кренули за Турску. Парламент усвојио нацрт буџета. Српски и хрватски лидериу БИХ неће разговарати у Италији о формирању власти у БИХ. Новом кованицом Еуропа Хрватску подјећа на Јасеновац

ФТВ слика: Сретан Дан државности Босне и Херцеговине. Босне и Херцеговине је било и Босне и Херцеговине ће бити поручују антифашисти са свих страна земље недвосмислено показавши шта мисле о оспоравању овог хисторијског датума. 98 - годишњи Митар Суботић прије 68 година био на засједању ЗАВНОБИХ - а, а данас препуштен на милост и немилост, не зна шта му носи нови дан. Предсједавајужи Државног парламента Денис Бећиревић поручио: Између ЗАВНОБИХ - а 1943 и Четничког конгреса у јануару 1944. БИХ изабрала једино могуће рјешење: суживот и борба против фашизма. Лидер СДП - а Златко Лагумџија за ФТВ из Брисела: Спремни смо преговарати са свима који поштују нашу мултиетничност и изборни резултат. Агонија БХ држављана у Ираку завршена њиховим пуштањем.

Ведран Шкоро: Господине Козомара, као да се ради о три континента, а не о истој земљи и три јавна сервиса?

Анђелко Козомара: Ово је слика да је босанскохерцеговачко друштво дубоко подијељено по свим шавовима и да нас једино биометријски пасош повезује и једино је то што бх грађани прихватају, а све остало је дубока разлика, различити интереси. Видјели смо укупно 18 најавних прилога и ниједан није био заједнички у ова три јавна сервиса. То значи да су интереси грађана сасвим различити и да овакав концепт државе и јавних сервиса не може да опстане и да он мора да претрпи темељите измјене. У којем ће то правцу ићи, нисмо само ми позвани да одлучујемо. Слика укупног стања у БиХ су ова три форшпана. Треба подсјетити да су медији од постанка били вјерна слика онога што се догађа у једном друштву.

Ведран Шкоро: Како је могуће да три јавна сервиса немају заједничку вијест дана?

Амарилдо Гутић: То би требало бити питање за уреднике тога дана. Прије 8 или 9 година када се стварала пројекција шта би то требао бити јавни телевизијски систем који је састављен од три јавна емитера и пројектован од четири корпорације. Ја сам тада видио да би то требала бити три канала која би имала компаративнме програме, који би надопуњавали једи друге, са различитим садржајима у исто вријеме, и да буде заједнички пул људи који правили вијести кое јесу вијести тог дана, јер незамисливо је да имамо три различита извјештаја о истом догашају, напримјер са сједнице државног Парламента.

Ведран Шкоро: Како је могуће да нема бар једна заједничка вијест?

Амарилдо Гутић: Ја долазим са медија који се труди да оно што су вијести дана истакне у први план. Једну вијест као што је 25. Новембар не видим разлога разлагати на 4 ставке или је чак и не споменути.

Ведран Шкоро: БХТ није ставио ниједну вијест из РС - а. Кључан је био Египат и култура.

Амарилдо Гутић: Вијести из РС - а имамо у Дневнику. Дневник треба посматрати као једну цјелину, битно је да програмски и садржајно рефлектује политичку слику, да уважава реалност политичку, да једнакоправно буде заступљена и РС и Федерација.

Ведран Шкоро: Како сте видјели ви госпођо Топић ова три форшпана?

Тања Топић: То најбоље осликава политички утицај и чињеница да су медији огледало друштва. Политика диктира како ће се јавни сервиси понашати и то можемо видјети на начину на који су посложене вијести, којим вијестима је дат приоритет, тако да се јавно раскринкава тај најдиректнији политички утицај. Медји осликавају једно јако подијељено друштво. Наше друштво је подијељено и медији прате ту линију и по ентитетским и по етничким основама и једноставно та подјела се рефлектира и у програму, а ми смо се подијелили на наше и на њихове, јер тако функционише друштво. Наши су увијек управу, њихови су непријатељи. То су оне слике и стереотипи који се стварају и преносе на грађане. Интерес политике је заправо је био да се од јавна три емитера направи овако стање.

Ведран Шкоро: Каква су та три јавна емитера?

Тања Топић: Она су различита. Они би требали да буду у служби јавности. То није тачно и ми врло добро знамо да најјаче и наутицајније политичке партије које су тренутно на власти и у Федерацији и у РС - у већ одавно контролишу јавне емитере и ту се највидљивије види тај политички утицај.

Ведран Шкоро: Гдје је ту у свему БХТ?

Тања Топић: БХТ се налази између чекића и наковња. Он се налази у сплету несретних околности од самог почетка јер је био разапет између политичких трзавица, раздора и једноставно мислим да се није једноставно ни снашао и позиционирао у смислу у којем би требало. Рекла бих ни на небу ни на земљи.

Ведран Шкоро: Господине Гашпаревићу: Је ли вас изненађују овакви форшпани, гдје је новинарски професионализам?

Пејо Гашпаревић: Мене је овакав приступ третирању једног датума и не изненађује. Изненадило би ме да је супроитно. Чињеница је да однос према датуму као што је 25. 11. Зрцали стање духова у Босби и Херцеговини. Оно је такво да се на различите начине вреднује и тај датум и многи догађаји и то се онда различито рефлектира у медијима у БИХ. Осјећам се потребним професионално и људски упозорити на то да се овдје презентирају ставови из Сарајева који хтјели не хтјели доминантно илустрирају ставове бошњачког политичког миљеа, и ставови из РС - а који су претежно ставови српског народа. Ови медији пружају информацију о медијској инфериорности Хрвата у БИХ. И у овим прилозима се види да њих скоро нико ни за шта не пита. Ја сам био судионик многих разговора како треба структирирати медије. Имао сам прије 10 година стајалиште које је идентично и сада, да се направе у информативним емисијама секције језика на српском, хрватском, босанском језику како га зову. Ако такве секције информативне емисије имају ББЦ, Глас Америке, Слободна Европа не видим разлога зашто то не би могло функционирати овдје. То би релаксирало односе.

Амарилдо Гутић: Информативни програм није само дневник. Ми имамо и друге емисије које надомјештају и третирају проблеме који интересују многе људе. Ми не можемо у дневнику РС - а стављати ред РС - а ред Федерације. Морамо гледати и дневник у цјелини и програм у цјелини. Имају и друге емисије које уколико у дневнику није довољно обрађено, али сутра или прекосутра у тој емисији можда ће бити о томе 10 минута, а у дневнику је обрађен у једној минути.

Ведран Шкоро: Господине Ћеримагићу, који је ваш коментра на наше апострофе?

Кенан Ћеримагић: Шта ће Босни и Херцеговини три јавна сервиса? Моће ли БИХ то уопће да исфинансира? Колега Гутић је поменуо првобитну идеју да они буду комплементарни. За грађане БИХ би много боље било да имате, ако већ имате три канала, један који ће се бавити информативним програмом, други који ће бити забаван, трећи који ће бити спорт. Мислим да би то било много корисније и боље за све гледатеље. Поставља се питање на чију штету раде ти сервиси? Госпођа Топић је већ споменула да раде под контролом страначких испостава.

Ведран Шкоро: Којих испостава?

Кенан Ћеримагић: Можемо рећи да су то владајуће странке. Поента моје идеје је да ако бисмо имали један информативни програм и када би се радио по стандардима професије, нико не би требао имати проблем. Не бисмо имали ову ситуацију да уимате три виђења једног дана у БИХ.

Ведран Шкоро: Ко коме брани да професионално издвоји неку вијест.

Кенан Ћеримагић: Сваки јавни сервисер вуче на своју страну види кроз слику владајуће странке која се налази у том јавном емитеру. У већој или мањој мјери.

Анђелко Козомара: Закон о јавном ТВ сервису је наметнуо високи представник прије 11 година и он је јединствен у свијету да ми имамо три јавна емитера. Ја сам тада био против тога. Предлагао сам да буде по угледу на бившу Југославију. Ми смо имали ЈРТК за међународну функцију. Интереси су били такви и закон је наметнут по којем парламентарне скупштине бирају политчке партије, бирају себи подобне, а Управни одбори бирају директоре

......

Анђелко Козомара: Ја сам веома изненађен оволиким процентом неповјерења према медијима у БиХ. Нема сумње да је утицај политике велики, да су власници медија приморани да се довијају на разне начине да би опстали на тржишту. Знамо то врло добро, како је у РС - у Влада прибјегла једном веома ефектном, једноставном трику. Узела је 5 милиона из касе и подијелила онима који су хтјели да продају своју уређивачку политику. Вјерујем да је тај проценат близу онога што је показала анкета зато што је економска ситуација таква а и немамо довољан број новинара да то се одупру том изазову који нуде велики оглашивачи

Пејо Гашпаревић: Што се тиче ове анкете ја у њој видим сљедећу ствар. Ова анкета говори о масовном неповјерењу данашње публике у медије. Она нам показује да су медији у великој мјери екпозитуре политичких организација.

Тања Топић: Унутар приватних медија правимо мало слојевитију анализу гдје ћемо видјети да из мора тих приватних медија постоји један број медија који се налази у врло блиским односима и везама са политичким и финансијским центрима моћи. Ова анкета ме побудила на једну паралелу која ми осликава сву парадоксалност БХ друштва. Већ три године заредом сваке године се поводом Свјетског дана слободе медија 3. Маја раде истраживања како грађани у БиХ перципирају слободу медија, како виде притиске на медије. Истраживања показују да сваки четврти грађанин у РС - у сматра да су напади на новинаре - оправдани.

Амарилдо Гутић: Чини ми се да су новинари изгубили поштовање и самопоштовање прије свега у релацији са политиком. Нису политичари увијек ти који требају нешто наредити. Имамо примјере гдје су новинари често сервирни према политичарима. РТРС посвећује пажњу активностима предсједника и Владе РС - а, једноставно тај медиј се тако поставља према тој инситуцији и то је за њих најзначајнија вијест. У Федералној телевизији имамо неку другу причу. Другачији однос је био према раду федералне Владе прије годину дана а другачији је сада јер се и промијенио политички однос снага. За БХТ сам рекао да има и ту грешака али да нема намјере.

Анђелко Козомара: Мислим да је данас све мање истраживачког новинарства и имамо позицију да новинар ради посао што прије да га обави, што једноставније, да зараде своје минималне плате. Ситуација је у оба ентитета идентична.

Пејо Гашпаревић: Ја сам скептичан да медији у БиХ могу направити искорак. Имам другу процјену, видим да ће знатан дио медија у БиХ пропадати. Пропадаће из економских разлога и због дефицитарности професионалних новинара у БиХ.

(Фронтал)