САРАЈЕВО - Представници Републике Српске данас су на јавној расправи у Сарајеву, коју је организовао Уставни суд БиХ, истакли да је Закон о статусу државне имовине на територији РС, а под забраном је располагања, у складу са Дејтонским споразумом и Уставом РС.

Представник Одбора Народне скупштине РС за правна питања Сњежана Јокић очекује да ће Уставни суд БиХ, приликом доношења одлуке о уставности овог закона, имати у виду да је парламент Српске усвојио овај акт из рационалних разлога да би имовина била заштићена од пропадања и стављена у функцију.

"Да то није урадила Народна скупштина, питање је колико би се дуго морало чекати да се то учини правном регулативом, а што је давно требало", рекла је Јокићева током расрпаве поводом захтјева замјеника предсједавајућег Дома народа Парламентарне скупштине БиХ Сулејмана Тихића који је тражио поништавање закона.

Помоћник министра правде РС Драган Спасојевић подсјетио је да Устав БиХ не садржи основ за доношење закона о државној имовини и њеној подјели, те да искључиву надлежност таквих закона имају ентитети о чему говори члан 68 Устава РС.

"Имовина под привременом забраном је у власништву ентитета, а њен дио може бити пренесен или уступљен на кориштење институцијама БиХ. Престанком потребе за кориштењем те имовине, некретнине се враћају у посјед ентитета. Свако друго рјешење било би у супротности са принципима установљеним Дејтонским споразумом и Уставом БиХ о расподјели територије 49 према 51 одсто", рекао је Спасојевић.

Спасојевић је објаснио да је арбитражном одлуком за Брчко, као и арбитражном одлуком за насеља Добриња у Источном Сарајеву, територија РС једним дијелом већ умањена, те да би преношење на заједничке институције значило стварање "екстериторијалних мјеста" одређених некретнина који би могли изједначити са зградама амбасаде, представништва и слично.

"Ви добијате одређене некретнине унутар територије РС у којима не можете вршити фактичку власт. То је практично умањење територије која је, према Дејтонском споразуму, припала РС", објаснио је Спасојевић и додао да захтјев за оцјену уставности овог закона треба одбацити, те да је недопустиво да се о њему расправља у Уставном суду БиХ.

Савјетник министра правде РС Никола Ковачевић нагласио је мишљење Венецијанске комисије да је Устав РС у сагласности са Уставом БиХ. Он је навео да закон који је донијела Народна скупштина РС није у супротности са Дејтонским споразумом, посебно јер се имовина налази на територији РС.

Ступањем закона на снагу, рекао је Ковачевић, РС ће стећи претпоставке да се укњижи као власник и тиме створи могућност уступања имовине институцијама БиХ на кориштење.

"Влада РС је овим законом испоштовала уставну обавезу да ријеши питање имовине којом нико због наметнуте забране није могао располагати. Задатак Комисије за државну имовину био је да утврди критеријуме за њену расподјелу, што за двије догине није учињено", рекао је Ковачевић.

То је, додао је, био разлог што је Влада РС прослиједила Народној скупштини РС Закон о имовини на њеној територији, а Уставни суд РС је констатовао да је он донесен у складу са Уставом РС, па самим тим и са Уставом БиХ.

Предсједавајући Комисије за државну имовину Звонимир Кутлеша истакао је да питање државне имовине БиХ није ријешено још од 2004. године, када је формирано ово тијело са задатком да утврди ко је власник имовине.

"Било је покушаја да се донесу закони, а један од њих је ово што је урађено на простору РС. Комисија сматра да питање државне имовине може регулисати само државни закон, који треба усвојити. Овим законом биће утврђени критеријуми и начин расподјеле, те прецизирати шта је тачно у власништву државе, а шта ентитета", казао је Кутлеша.

Професор др Един Шарчевић сматра да Уставни суд нема ни обавезу, ни право, да налаже законодавцима на који ће начин расподијелити имовину, јер је то ексклузивна надлежност законодавца које ће регулисати према властитим диспозицијама.

Јавна расправа је организована поводом захтјева замјеника предсједавајућег Дома народа Парламентарне скупштине БиХ Сулејмана Тихића који је затражио његово поништење након што је објављен у "Службеном гласнику РС".

Представници доносиоца предложеног закона Народне скупштине РС у цјелости су остали код свих тачака навода одговора који је Народна скупштина доставила Уставном суду 14. фебруара, а који, како су навели, омогућавају Суду да донесе законску одлуку.

Алма Чоло, представник Сулејмана Тихића, образложила је да је закон споран, јер њим РС узима имовину која је по свом самом називу - државна и тако директно задире у суверенитет и територијални интегритет БиХ.

Чоло је, између осталог, навела Тихићево мишљење да Народна скупштина РС није овлаштена за доношење закона јер РС, као дио БиХ, не може унилатерално одлучивати о имовини.

Тихићева представница предложила је Уставном суду БиХ да укине овај закон јер, како сматра није у складу са одредбама Устава БиХ и Народна скупштина РС није имала надлежност да га усвоји.

Тихић сматра и да закон није у складу са алинејама 2. и 6. Устава БиХ, јер једнострано наметање рјешења РС не доприноси остварењу правде у друштву. Према његовом мишљењу, овај закон негира суверенитет БиХ, јер се једностраним актом омогућава присвајање њене имовине.

Тихић тврди да је БиХ, према члану 1. Устава БиХ, наставила своје правно постојање као правни насљедник републике БиХ и да је једини власник цјелокупне државне имовине. По његовом мишљењу, БиХ као међународно призната држава, има континуитет власника над имовином.

Уставни суд ће коначну одлуку о захтјеву Сулејмана Тихића за поништење Закона о статусу државне имовине на територији РС која је под забраном располагања, донијети највјероватније у јануару наредне године.

(Срна/Фронтал)