Фронтал ће у наредних неколико дана свакодневно доносити једну или више депеша из америчких амбасада које имају везе са нашим просторима, а које су објављене путем Викиликса. За сваку депешу ћемо оставити линк који води ка оригиналној објави, тако да читацима који познају енглески јетик препоручујемо да садржај прочитају на сајту Викиликса.

ТЕМА: БОСНА – ДОДИК ОСТАЈЕ ГЛАВНИ У РС-у УПРКОС НЕУСПЈЕСИМА ДА ПОКРЕНЕ ВЕЛИКЕ ЕКОНОМСКЕ ПРОЈЕКТЕ

1. РЕЗИМЕ: Током своје преизборне кампање 2006 године, премијер РС-а Милорад Додик је обећао јавности да ће ревитализовати нафтну индустрију РС-а и Термоелектрану Гацко, завршити аутопут која спаја Бања Луку и Хрватску, и изградити опсежну мрежу аутопутева у РС-у. Након двије године, Додик није показао резултате нити једног од ових пројекта. Упркос овим неуспјесима, које су политичари из опозиције наглашавали, било је мало или нимало јавних протеста. Иако независно јавно мњење наглашава да Додикова популарност не досеже вртоглаве висине, неорганизована политичка опозиција није могла да извуче корист из овога. Додик је такође успјешно угушио независне медије и невладини сектор у РС-у. Чак и независни приватни сектор (тј пословни људи који нису Додикови пријатељи) тврде да су нападнути. Овако окружење отежава опозицији и критичарима изван РС-а да разбију чини које је Додик бацио на јавност РС-а, што значи да, упркос мањој подршци, Додик остаје популаран као што је био за вријеме избора 2006 године. То је дјелимично зато што је добро искористио приход од приватизације Телекома Српске, али и зато што се Додик сматра јединим вођом који може ефикасно да се заузме за интресе Срба против Бошњака и међународне заједнице, што се манифестује као националистички, анти-државни циљ. Ако се тренутно околности у РС-у наставе, Додик ће остати неко вријемена врху политичке пирамиде у РС-у. КРАЈ РЕЗИМЕА

А) ДОДИКОВА ОБЕЋАЊА

Аутопут за Хрватску – Трн на Додиковој страни

2. Када је Додик у 2006 години дошао на власт, наслиједио је катастрофалну, дјелимично подијељену аутопут Бања Лука – Хрватска од претходне СДС администрације. СДС је 1999 године покренуо пројекат да заврши 51 километар аутопута а и започео радове 2005 године – прије него је ријешио проблеме око власништва дуж руте. Питање власништва земљиштва наставља да прогања Додика и данас. Неколико километара је завршено, али прва фаза се не може завршити док се не ријеши проблем са неколико власника земљишта који одбијају да оду и другим власником који је покренуо тужбу због материјалне штете. Иако је прва фаза у застоју, конструкција другог дијела је почела у марту 2008., и планирана је да се заврши до краја 2009 године. Сазнали смо да се питања око власништва још нису ријешила.

Приватизација нафтне индустрије: Гдје је снага?

3. Иако Додик и даље наставља да посматра приватизацију три нафтне компаније у РС-у (Нафтна рафинерија Борд, Рафинерија уља Модрича, Бензинске пумпе Петрол у Бања Луци) као велики успјех, стварне чињенице говоре другачије. Влада РС-а је потписала договор о продаји руској фирми Нефтгазинцор (подружница Зарубежњефт) у фебруару 2007 године, усред медијске прашине да ће нови руски власници уложити много у компаније и поново их покренути. Према документу којег је усвојила Народна Скупштина РС-а у јулу 2008, руска фирма је платила 110,409,900 евра Влади РС-а и 15,445,665 евра пензијском фонду за њихово учешће у компанијама у октобру 2007 године. Од тада је руска фирма преузела руководство над компанијама и најавила планове да изврши ремонт рафинерије Борд и да покрене производњу. До данас, ништа се није догодило. Додик и њему блиски медији и даље проналазе изговоре зашто Руси нису ништа подузели.

Пројекат Гацко/ЧЕЗ Термоелектрана заказао

4. Додик није имао више среће око свог обећања да ће ревитализирати Гацко термоелеткрану, близу Требиња. У септембру 2007, Влада РС-а и чешка компанија ЧЕЗ су потписали споразум којим су ЧЕЗ и Електропривреда РС-а формирали заједничку компанију, Нова Електрана Републике Српске. По уговору, Електропривреда РС.а је требала да пребаци имовину Гацко 300 Мегавати термоелектране и рудник угља Новој Електрани Републике Српске. ЧЕЗ је требао да уложи 1.4 милијарде еура у реконструкцију постојеће термоелектране, изгради додатних 600 МW (Гацко ИИ) и отвори рудник угља у сливу Гацка. До данас ЧЕЗ није уложио ни цента. Пројекат је одмах заглибио, када су мали акционари у Термоелектрани Гацко покренули тужбу против Владе РС-а и ЧЕЗ-а, у покушајући да зауставе трансфер и и врате изгубљене дивиденде. Суд у Требињу јер пресудио против акционара, и њихва жалба и даље траје. За то вријеме, ЧЕЗ покушава да купи акције најгласнијих противника договора, али је заустављен код преговора око цијене. У марту 2008, Влада РС-а је привремено суспендовала цијели договор док ЧЕЗ и акционари се не договоре.

Додикова мрежа аутопутева у РС-у

5. Још једно од Додикових профитабилиних обећања је да сагради мрежу од 432 километара аутопута кроз РС. Медији под контролом Додика су овом пројетку, као и другима, дали континуирано, свеобухватно, позитивно обавјештавање, почевши са Додиковим потписивањем меморандума о разумијевању са аустријском фирмом Штрабег, у новембру 2006. на три милијарди еура. У то вријеме, градња је била планирана за прољеће 2007. године. До данас, градња није почела а учесници нису ни финализовали уговор. Тачни услови концесије су мијењани неколико пута, када су учесници покушавали да дођу до договора који би омогућио Штрабагу да профитира док гради непрофитне сегменте пројекта. Још постоји расправа ко ће финансирати извлашћење земље око рута аутопута, процјењено на 300-400 милиона еура. Дана 21 априла министар транспорта и комуникација РС-а Недељко Чубриловиц признао је да учесници се можда никада не договоре. Рекао је ако се не дође до договора, Влада РС-а ће почети са преговорима из почетка са осталим заинтересираним улагачима; или ће размотрити да подијеле пакет и направе договор на најпрофитабилинијим сегментима.

Б) УШУТКИВАЊЕ КРИТИЧАРА

Опзиција узалуд покушава да спласне Додиков имиџ

6. Додиков неуспјех да испуни обећања није прошао незапажен. Главне странке у опозицији у Народној скупштини РС-а, укључујући СДС и Српску радикалну странку (СРС), су често нападале Додика и његову владу у вези се овим пројекатима, наводећи некомпетенције, корупције, и недостатака транспарентности и резултата. Међутим, Додик има потпуну контролу над Народном скупштином. Он спроводи строгу страначку дисциплину над 41 послаником из његовог Савеза Независних Социјалдемократа (СНСД). Поред гласова СНСД-а које он контролише, потребан му је само један глас од 15 представника опозицијских странака да би добио минимално 42 гласа потребна да прође оно што он хоће или да блокира мјере које преложи опозиција. Поред тога, безобрзирна конкуренција у СДС-у је спријечила ту странку да функционише како треба. Шеф руководства СДС-а Борислав Бојиц рекао је 15 јула да, „на политичкој сцени РС-а Додику нема замјене.“ Он је навео да је СНСД постао, „радикалнији него што је СДС икада био,“ али је признао да ће „требати неколико година да јавност схвати шта се дешава,“ јер Додик је, „велики илузиониста.“

Нема никога да провјери Додика

7. Скоро сви наши саговорници који нису из СНСД-а, укљућујући Бранислава Бореновића, шефа руководства Додиковог коалицијског партнера Партија Демократког Прогреса (ПДП), рекли су нам да Додик има директну контролу и утицај над медијима у РС-у. Влада РС-а посједује Радио-телевизију РС (РТРС), главни извор вијести. Било која привидна дистанца између њих биће уклоњена ускоро, када РТРС пређе у ново сједиште у административном центру РС-а, поред зграде Владе РС-а. И принтани медији у РС-у су скоро сви чврсто под утицајем Додика, премда индиректно. Додиков блиски пријатељ Жељко Копања посједује двије главне дневне новине: Независне новине и Глас Српске. Остале дневне новине су такођер приклоњене влади или барем не критизирају активно Додика. Једна новина која је покушала – Патриот – престала је са радом два мјесеца након почетка јер се нико није хтио оглашавати. Све до недавно, један од вјеродостојних гласова који је критизирао Додика активно и јавно био је Транспаренци Интернешнел БиХ (ТИ). ТИ се често споречкао са Додиком у медијима током прошле године, и објаво извјештаје о проневјери и корупцији у Рафинерији Брод и договорима у Гацку, као и изградњу зграде Владе РС-а. Међутим, Додик је у јулу успјешно ушуткао ТИ, када су његови медији покренули злобну кампању наводећи да је и сам ТИ корумпиран (Реф А). Као резултат ове медијске буке, ТИ је привремено суспендовао активности у БиХ, наводећи, „безбједносне разлоге.“

Додик жели још више држати РС у својим рукама

8. Након што је искорјенио све независне медије и невладин сектор и без функционалне политичке опозиције да о њој говори, Додик је усмјерио своје снаге да контролира своју партију и остале могуће изворе слободног мишљења. СНСД је недавно објавио да ће бити потребно да сви кандидати за локалне изборе потпишу уговоре са странком, тако их обавезујући да напусте позицију или плате 50,000 КМ казне у случају „драстичног кршења страначке дисциплине“. Кандидати ће морати потписати празну оставку унапријед. Народна скупштина тренутно разматра израду закона који даје Додику право да укине одлуке које донесу његови министри и директор владиних агенција. Коначно, Скупштина је прихватила прво читање новог закона који забрањује јавне протесте испред зграде Владе, на регионалним и локалним путевима, близу болница, школа или вртића за вријеме наставе, у националним парковима и близу културних споменика. Закон се тренутно коментарише у јавности, и вратиће се на друго читању у Скупштину.

9. Такође смо чули наводе да Додик врши притисак на супарнике у приватном сектору. Дана 16 јула, Славиша Крунић, власник успјешне приватне фирме за обебјеђење у РС-у, Сектор сикјурити, информисао нас је да су Додикови тјелохранитељи Милош Чубриловић и Чубриловићев кум Велибор Шотра вршили притисак да прода фирму њиховој фирми Алфа сикјурити. Курнић је рекао да је његова фирма на Додиковој „црној листи“ и да не може остварити никакве контакте у влади. Сумња да Додик „жели имати контролу над 900 људи из Сектор сикјуритија.“

Ц) ДОДИК ЈЕ ЈОШ УВИЈЕК КРАЉ У РС-у

Упркос неиспуњеним обећањима, Додик је и даље популаран

10. Упркос све дужој листи неостварених пројеката и неиспуњених обећања, Додик остаје најпопуларнији политичар у РС-у. Он је цијењен као лидер који се не боји да за Србе иступи испред међународне заједнице и Бошњака у Сарајеву - - које он представља као непријатеље Срба и РС-а. Он често посматра РС као „бољи“ ентитет од Федерације економски и политички - - а људи му вјерују. Иако посебне категорије људи - - као радници рафинерије Брод - - су разочарани због пропалих економских пројеката, већи дио јавности у РС одбија да суди против Додика и чини се да чека да види шта ће се десити. Што се тиче њега, Додик је самопрозвана звијезда, и ове пројекте сматра великим успјехом који ће се исплатити без обзира на „кашњења.“

11. Уз то, Додик је напредовао у довољно подручја да купи вријеме и напредује у осталим обећањима. Често поздравља приватизацију Телекома Српске као огроман успјех који је напунио буџет РС-а. Инвестиционо-развојна банка РС-а је имплементирала комплексан програм за пуштање фондова Телекома у економију ниским каматама за мале и средње бизнисе и купце станова по први пут, као и за грантове за пројекте у мање развијеним општинама, са фокусом на источни дио РС-а. Влада РС често додијељује фондове разним „социјалним категоријама,“ укључујући сиромшане, борце, раднике државних фирми у пропасти, и остало. Иако се Додик сматра корумпираним, сматра се да је он неко ко „шири богатство,“ својим ближњим али и шире (Реф Ц). Ова стратегија му осигурава оданост. Упркос критици на рачун огромних трошкова за изградњу зграде Владе РС и административног центра, многи Срби у РС-у су приватно задовољни што је њихова влада смјештена у згради свјетске класе.

12. Јавност РС-а Додику придодаје и друге „успјехе“ за вријеме владавине. Сматра се да је побиједио у парници против Федерације око индиректног пореза, и поврата 20 милиона КМ од централних институција. Јавност му придодаје заслугу враћања рачуна старих штедиша који су изгубили своје рачуне током рата (против државног закона и остављајучи власнике рачуна из Федерације у забораву). Додик је повећао просјечне плате у РС-у, на ниво плата у Федерацији. Сматра се да се бори против трасфера овлаштења на ниво државе. На крају, јавност у РС-у вјерује да је Додик био побједник сукоба са ОХР-ом прошле јесени, и да је, као посљедица, успјешно укинуо Бонска овлаштења.

КОМЕНТАР

13. Милорад Додик остаје најпопуларнији политичар у РС-у, као и када је побиједио 2006. године. Иако није успио испунити многа од својих изборних обећања, држао се добре воље и поштовања јавности РС па је на увиђаван наћин дијелио новац Владе РС, држао се углавном агресивне националистичке кампање теме државе, Бошњака (тј., углавном Силајџића), и против међународне заједнице. Он је оштро ушуткивао своје критике. Као посљедица, недостатак конкретних резултата неће драматично утицати на излгеде Додиковог СНСД-а на локалним изборима 2008. Неколико саговорника, укључујући бошњачког потпредсједника РС Адила Османовица, рекло нам је да, иако је Додик добро позициониран за изборе 2008, можда ће се суочити са више потешкоћа у 2010 ако не могне претворити своја обећања у конкретне резултате. То је можда истина, али људи у РС-у су све више помирени идејом да СНСД има готово потпуну контролу над свим финансијским и политичким изворима. Још важније, они виде Додика и СНСД као једине политичке актере способне да штите РС од политичара Сарајева за које им се каже да представљају пријетњу.

ЕНГЛЕСКИ (оригинал).

Веане вијести:

Викиликс – Голић: Већина Додикових савјетника обогатила се далеко изнад својих званичних примања