Тибет је годинама тема због које се воде жучне расправе на међународној политичкој сцени. Прије 61. годину је кинеска Ослободилачка армија умарширала на Тибет. Тибетанци се и данас боре за своја права на Тибету.

Међу становништвом на Тибету се ширила несигурност. На радију су чули да је кинеска Ослободилачка војска прешла ријеку Јангце и границу са Тибетом. Војска је на путу у главни град Ласу. Јампа Келсанг Пуканг се добро сјећа септембра 1950. године. Тада му је било седам година: „Мој први утисак, када су Кинези ушли у Ласу, био је да су сасвим другачији него што сам мислио. Према становништву су били љубазни и спремни за помоћ".

Пекингов циљ је било укидање тибетанског феудализма, модернизација и очување тибетанске културе. „Кинеска Комунистичка партија и данас улазак трупа на Тибет назива „мирним ослобађањем Тибета“, каже Неле Ноесселт из хамбуршког Института за изучавање Азије (ГИГА) и додаје: „У првој фази је свакако било зближавања појединих група на Тибету и представника комуниста. Међутим, било је и конфликта и суздржаности."

Тибетанско-кинески споразум који обећава све, а не даје ништа

Далај лама је више пута путовао у Пекинг гдје је преговарао са кинеским водством. У априлу 1951. године, дакле годину дана након уласка Ослободилачке војске на Тибет, Далај ламин изасланик је потписао споразум који садржи 17. тачака.

Споразумом између Ласе и Пекинга Тибетанцима је обећана аутономија и вјерска слобода. Истовремено је споразумом регулисано да је Тибет дио Народне Републике Кине. Тибет је званично од 1965. године аутономни регион. Међутим, Далај лама се још и данас бори за права која су обећана њему и његовом народу.

Без обзира на зближавање које је било примјетно на почетку, 1959. године је дошло до устанка против, како то сматрају Тибетанци, кинеске окупације. Протестни покрети су угушени у крви. Далај лама је морао побјећи у егзил, у Индију.

Уколико икада буде у прилици да се врати на Тибет, Далај лама кинеско друштво жели подучавати будистичком милосрђу и хармонији.

(DW/Фронтал)