ВИШЕГРАД - Свечаном академијом под називом "Похвала Иви Андрићу" вечерас је у Градској дворани у Вишеграду отворена 32. по реду, а деветнаеста у Републици Српској "Вишеградска стаза", културна манифестација посвећена животу и дјелу нобеловца Андрића.

Сценарио за академију написао је Милован Витезовић, а режирао је Бранко Поповић из Народног позоришта из Ужица.

Бесједећи о Андрићу, академик Светозар Кољевић истакао је да је за разлику од других писаца, који су се бавили сударима различитих култура, "Андрић имао срећу са својом Босном у којој су светске границе католичанства, православља, ислама и јеврејства на окупу".

"Довољно му је било као што се види у `Писму из 1920.` да проведе ноћ будан у кревету и слуша како на католичкој катедрали `тешко и сигурно` откуцава сат, два часа по поноћи да би затим нешто `слабијим и продорним звуком` православна црква откуцала своја два сата, увек неког другог дана и недеље, а каткад и другог мјесеца, а и године", рекао је Кољевић.

Кољевић је, отварајући овогодишњу манифестацију, поручио да ће једног дана и у Босни доћи вријеме када ће се сазнати колико је два плус два, алудирајући на причу два аустријска званичника у приповијеци "Осатичани", који су закључили да се у овој земљи никада не зна колико су два плус два, али се не зна ни колико су када нису четири.

Премијер Републике Српске Александар Џомбић, који је присуствовао свечаној академији, рекао је да Влада РС подржава културне манифестације, посебно "Вишеградску стазу" и изградњу Андрић-града, чиме показује да равномјерно улаже у развој свих дијелова Српске.

Режисер Емир Кустурица најавио је да ће 27. јуна почети први радови на изградњи Андрић-града на ушћу Рзава у Дрину и да ће се "Вишеградска стаза" за двије године већ уселити у овај град од камена из којег никада неће отићи.

Начелник општине Вишеград Томислав Поповић истакао је да у судбини сваке Андрићеве личности постоји општа идеја, мисао о животу човјека и његовој срећи или несрећи.

"Настојећи да поштујемо његову мисао, дужни смо не само трајно учити од нобеловца, већ радити на томе да живот човјека буде бољи и срећнији", додао је Поповић.

Током свечане академије, чији је програм био богат и разноврстан, хор "Србадија" из Бијељине отпјевао је пјесме које су посебно за ову прилику компоновали Зоран Христић и Раде Радивојевић.

Замишљени интервју са Андрићем у коме су само питања била садашња а одговори из Андрићевих дјела, говорили су глумци Тихомир Станић и Вјера Мујовић.

На позорници су изведене и пјесме "Ој, јесење дуге ноћи" и "Кад ја пођох на Бембашу", које су Швеђани пјевали у Андрећеву славу на додјели Нобелове награде 1961. године.

(Срна/Фронтал)