БЕРЛИН - Политичари у БиХ би требали искористити пружену руку канцеларке Ангеле Меркел, у циљу покретања политике која ће бити у служби народа. То сматра специјални извјестилац Европског парламента за БиХ, Дорис Пак.

Дорис Пак је навела да је Њемачка радила на заустављању рата у БиХ и да је њено „право и обавеза“ да учини нешто и помогне БиХ. Она истовремено позива ЕУ да конкретим рјешењима покаже да је посвећена напретку БиХ.

Разговори о уставним реформама које лидери политичких партија из БиХ воде са њемачким званичницима у Берлину, према ријечима представнице њемачких парламентараца у Европском парламенту и извјестиоца Европског парламента за БиХ, Дорис Пак, представљају добар сигнал и показују да је Њемачка заинтересована за ситуацију у БиХ. Према њеним ријечима, народу у БиХ је потребан неко, као што су канцеларка Ангела Меркел и њени сарадници, како би им ставили до знања да је крајње врријеме да се нешто учини: „Још увек имам наду, али никад се не зна. Познајем политичаре у БиХ и мислим да би, ако су заиста искрени у намјери да учине добро за БиХ, требало да искористе пружену руку Ангеле Меркел и почну да проводе политику која ће бити у служби народа.“

И поред најава да се у Бриселу разговара о појачаном присуству Уније у БиХ, о избору новог европског представника у земљи, као и да се разматрају најефикасније мјере које би допринијеле убрзању евроинтеграција БиХ, конкретних резултата још нема. Пакова за Дојче веле каже да није добро то што ЕУ треба толико времена и што још није на прави начин представљена у БиХ:

„На нама је да будемо јачи и да покажемо да смо посвећени том питању. Можда је управо због тога што ЕУ не пружа брзе одговоре, Ангела Меркел за сада на неки начин преузела „кормило“. Дуго времена је прошло и БиХ може да помисли да ЕУ није заинтересована за њу. То није истина. На нама је да покажемо да то није истина.“

Када је ријеч о међународном присуству у БиХ, извјестилац Европског парламента за БиХ, Дорис Пак оцјењује да је Канцеларија високог представника већ дуго ту и да је вријеме да се говори њеном затварању. Пакова истовремено подсјећа да треба имати на уму да је високи представник онај који се брине о спровођењу Дејтонског споразума у БиХ и да као такав мора да добије адекватну замјену: „Чак и ако више не буде било високог представника у БиХ мора постојати нека врста представника или институције која ће се бринути о Дејтону. Сада смо у ситуацији када желимо да дођемо до амбасадора ЕУ у БиХ. Та особа би могла да преузме овај посао, и о тој транзицији би требало размислити током ове године.“

Пакова додаје да би сада првенствено требало сачекати формирање институција власти у БиХ. Онда би до краја године, према њемим ријечима, било довољно времена да се међународна заједница убиједи да је вријеме за гашење ОХР-а и успостављање функције амбасадора ЕУ, званичника високог профила, који би у БиХ представљао спољну и безбједносну политику ЕУ.