БЕРЛИН- Доласком предсједника Републике Српске и Савеза независних социјалдемократа Милорада Додика у Берлин, у петак се отвара трећи круг преговора о уставним реформама са челницима босанско-херцеговачких странака.

Састанке у одвојеним терминима и иза затворених врата води савјетник њемачке канцеларке за спољну политику и безбједност Кристоф Хојсген. Ово је први службени састанак у Берлину на којем ће се појавити предсједник Републике Српске и најјаче странке овог ентитета СНСД-а Милорад Додик. Током протекла два круга разговора о уставној реформи Босне и Херцеговине, у Берлин су долазили челници СДА-а, СДП-а, ХДЗ БиХ, а у посљедњем кругу и ХДЗ-а 1990. Саговорници из Републике Српске били су Додиков савјетник Славко Митровић и министарка за економске односе и регионалну сарадњу РС Жељка Цвијановић.

Амбасадор Босне и Херцеговине у Берлину Томислав Лимов коментaрише: “Наравно да оно што господин Додик заступа, он неће принципијелно одступати од ставова који су већ познати, а Њемачка настоји да нађе компромисно рјешење. Неће ни лидери из Федерације пристати на минимализам, и они очекују да се нађе оптимално рјешење у овој ситуацији у којој сада јесмо.”

У Берлину неће бити прекрајања граница, нити ће у питање бити довођена позиција ентитета. Нема ту никаквог политизовања и убјеђивања, већ је ријеч о вођењу чистог дијалога са босанско-херцеговачким страначким челницима, објашњава амбасадор Лимов. Сва будућа питања унутрашњег уређења Босне и Херцеговине је ствар коју ће рјешавати искључиво субјекти у Босни и Херцеговини, поручује амбасадор Лимов.

“Не долазе они у Берлин да би им се дале готове формулације које они требају примјењивати. Они долазе у Берлин да изнесу своје виђење. Ово је само разговор да се утврди садржај докле се може ићи у овом првом кораку. Пред нама је процес уставних промјена, код нас није револуција устава."

Разговори о уставу у Берлину нису изоловано настојање Њемачке да помогне Босни и Херцеговине, већ је то координисана активност у коју су укључени и одговорни функционери из Европске уније.

Један од њих је и Милан Кучан, специјални представник словеначке владе који је добио подршку од Брисела да у Берлину изнесе своје виђење ситуације у Босни и Херцеговини.

А зашто је баш Берлин изабран за мјесто у којем ће бити вођен службени дијалог са босанско-херецговачким челницима, посланик у њемачком парламенту Јосип Јуратовић правда чињеницом да сва три народа имају велико повјерење у Њемачку као примјер једне успјешне, економски и социјално организоване државе.

Уосталом и самој Њемачкој је стало да Босна и Херцеговина буде стабилна држава, тим више што је то земља која има најдужу границу са Хрватском, земљом која ће најдаље за три године постати чланица Европске уније, сматра Јуратовић.

“Како жели Хрватска ту границу осигурати? Са 4,5 милиона становника је то немогуће. Дакле, сусједна земља Европске уније мора бити стабилна, јер нико не жели да му у сусједству опет испадне пожар.”

Берлински политолог Бодо Вебер тврди да све док Европска унија не буде имала заједнички план за цјелокупну стратегију и приступ према Босни и Херцеговини, разговори у Берлину неће водити ни до каквих конкретних планова.

Амбасадор Лимов оцјењује да од Берлинских преговора не треба превише очекивати, али их не треба ни потцјењивати. Свима, каже, мора бити јасно да требају прихватити руку коју им Берлин пружа. Према информацијама којим располаже Амбасада Босне и Херцеговине у Берлину, очекује се да ће након овог круга бити организован заједнички састанак за све босанско-херцеговачке страначке лидере.