Договор о конституисању власти на нивоу БиХ ни данас није постигнут на састанку 12 страначких лидера, а као основни проблем наметнули су се неформирање Дома народа Федерације БиХ и степен учешћа у власти ХДЗ БиХ и ХДЗ 1990.

Аднан Башић, привремени предсједавајући Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ, казао је да, након три безуспјешна покушаја, он више неће сазивати састанке у бх. парламенту. Сада очекује да га странке обавијесте када постигну договор о парламентарној већини да би заказао наставак конститутивне сједнице Представничког дома која је почела 30. новембра прошле године.

"Они треба да наставе међустраначке договоре. Могу само рећи да је 'најтврђи орах' ипак проблем с два ХДЗ-а. Једни их хоће у власти, а други их неће", рекао је Башић.

Божо Љубић, предсједник ХДЗ 1990, оцијенио је да је основни проблем што се сукобљавају два различита концепта БиХ.

"На једној страни је концепт централизоване, унитарне БиХ са доминацијом већине, а на другој консоцијације БиХ три равноправна конститутивна народа које у власти треба да представљају њихови легитимни представници. Овдје се Хрвати боре за своју конститутивност и своје право на БиХ", поручио је Љубић.

Младен Иванковић Лијановић, предсједник НС Радом за бољитак, рекао је да власт не може бити конституисана док не буду завршени избори за Дом народа федералног парламента, а потом и Дом народа БиХ.

"Покушали смо данас добити рјешење од два ХДЗ-а о окончању избора делегата у четири кантона, што су они условили учешћем у извршној власти БиХ и ФБиХ", додао је Иванковић.

Сулејман Тихић, предсједник СДА, сматра да критеријум за расподјелу позиција у извршној и законодавној власти у БиХ и ФБиХ треба да буде однос политичких снага у домовима народа.

"Пошто је проблем у ФБиХ, предложио сам да на основу броја делегата у Клубу Хрвата у Дому народа буде извршена расподјела позиција. Два ХДЗ-а би могла да имају двије трећине или три петине, а ХСП и Радом за бољитак трећину или двије петине и да на основу тога буде вршена расподјела позиција. Тај приједлог би могао да нас извуче из пат позиције", казао је Тихић.

Додао је да је овај приједлог изнио прије неколико дана лидерима ХДЗ-а Драгану Човићу и СДП-а Златку Лагумџији, али да га они нису ни прихватили нити одбили.

Лагумџија је поновио ставове СДП-а да власт, након избора одржаних 3. октобра прошле године, треба формирати на програмској платформи. Поручио је да су отворени за разговоре са два ХДЗ-а на тој основи, те да је потребно изабрати бар заједничке тачке о којима се слажу.

Милорад Додик, предсједник СНСД-а, рекао је да је јасно да се власт на нивоу БиХ не може конституисати због немогућности ФБиХ да конституише своје органе власти и изабере делегате у Дом народа БиХ, што је у РС већ учињено.

"Наш приступ је сљедећи: да буде формирана власт, изабрано руководство, а онда нека свако на основу својих платформи предлаже дневни ред и обезбјеђује већину за евентуална рјешења у парламенту", објаснио је Додик, одбацивши могућност уласка у програмске коалиције због разлика у погледу уређења БиХ, уставних промјена, питања имовине и пописа становништва, али и многих других.

Додик је рекао да су два ХДЗ-а репрезентативни политички представници хрватског народа и да њихови кандидати треба да добију одређене позиције при конституисању власти.

Младен Босић, предсједник СДС-а, тврди да је бар дефинисано да је проблем ко ће представљати Хрвате као конститутивни народ у институцијама БиХ.

Након што је саопштено да на састанку парламентарних странака у Сарајеву није постигнут договор, одржан је получасовни састанак у кабинету Сулејмана Тихића, гдје су са лидером СДА разговарали предсједници СНСД-а, СДП БиХ и СДС-а, Милорад Додик, Златко Лагумџија и Младен Босић. Званично, није било никаквих помака, док је једино Лагумџија примијетио да су његови саговорници "били мало лабавији".

На питање шта је било код Тихића на састанку, Додик је одговорио: "Биле су киселе јабуке". Упитан за коментар Тихићеве тужбе Уставном суду због усвајања буџета РС, Додик је казао да "Суљо воли стално да тужи", па замолио Тихића да објасни новинарима зашто је опет тужио РС. Тихић је објаснио какав је Закон о Фискалном савјету и поновио разлоге тужбе за коју каже да није усмјерена против РС.

Сулејман Тихић је поновио да би два ХДЗ-а и СДП требало да подијеле позиције предсједавајућег Савјета министара БиХ и министра иностраних послова, односно да свакоме од њих припадне по једна.

Милорад Додика је казао да СНСД и СДС рачунају на четири министарска мјеста, а приоритет је министарсво иностраних послова БиХ, док су заинтересовани за ресоре цивилних послова, правде и финансија.

Златко Лагумџија изјавио је да СДП може понудити Хрвата за челну позицију у Савјету министара БиХ, ако се инсистира на ротацији, али би онда Бошњаку припао МИП, а Србима финансије уз напомену да он то не зна рачунати као његове колеге из других странака.