Основни суд у Ваљеву донио је званично рјешење по коме је Никола Калабић, геометар из Ваљева, четник, саборац Драже Михаиловића и командант Горске гарде Југословенске краљевске војске - мртав.

Рјешење је донесено на лични захтјев Калабићеве унуке Весне Драгојевић, која жели да рехабилитује свог деду. Она је суду доставила изјаву Мијаила Даниловића, пензионисаног свештеника из Горњег Милановца да је њен деда убијен у кањону ријеке Градац, код Дегурићке пећине 19. јануара 1946. године.

- Више од шест деценија Никола није био ни жив, ни мртав. Комунисти му после рата нису судили као четнику и издајнику, чак ни у одсуству. О његовој судбини није остао доступан писани траг - каже Весна. - Борили смо се да докажемо да деда није издајник, кољач, пијандура, силеџија, гибаничар, простак, како га је комунистичка пропаганда представљала.

Златан џепни сат, неколико фотографија и четничка кокарда једине су успомене Весне Драгојевић из Ваљева на свог деду Николу Калабића. Она је данас са своје три ћерке његов једини директни потомак. Како држава није објавила гдје је Калабић сахрањен унука Весна трага за рјешењем другог дела загонетке.

- Била сам код Дегурићке пећине да пронађемо где почивају његове кости и да га сахранимо како православна вера и обичаји заповедају. У пролеће планирамо да му подигнемо споменик у Ваљеву - каже унука Весна.

Рођен 1906. у Дервенти, у породици жандармеријског капетана Милана, Калабић је послије студија геодезије пред рат био шеф Катастарске управе у Ваљеву. И данас у земљишним књигама постоје и користе се премјери с његовим потписом. У Београду, на студијама геодезије, упознао је Борку, вјенчали се и добили близанце Милана и Мирјану.

Приступио је четницима и постао замјеник ђенерала Драже Михаиловића. Као командант, описивали су га сељани, био је бахат и нападан према туђим женама.

Данас Весна Драгојевић каже да њен деда није био бахати женскарош, лак на ножу. Унука тврди да је 1941. године Никола возио америчку лимузину "бјуик", имао библиотеку са неколико хиљада књига и био је оснивач Соколског друштва у Ваљеву.

Никола Миловановић, историчар ОЗНЕ тврди да су отац Милан и син Никола Калабић као четници починили сурове злочине над комунистима, партизанима и њиховим сарадницима.

- Калабић је пао у руке Озне 1945. године. У току истраге, после разговора са функционерима ОЗНЕ написао је своју исповест и потврдио да има информације о ђенералу Дражи. Рачунао је да је тиме постигао договор, какве је правио са окупаторима, да би сачувао живу главу - пише Миловановић.

И Слободан Крстић Уча, официр ОЗНЕ који је ухватио Калабића и потом и генерала Михаиловића, потврдио је у мемоарима да је четнички командант Горске гарде у разговорима са Слободаном Пенезићем Крцуном, шефом тајне службе пристао да изда Дражу.

- Понуђене су му гаранције и он је прихватио нагодбу. Када смо ухватили Дражу у марту 1945. осетио сам да је Калабић психички пао, јер ми је рекао да га не изводимо пред ђенерала. У међувремену је Калабић обријан и смештен у стан Удбе у Косовској улици број 43 у Београду. Крцунов шофер Јосиф Цветковић му је доносио храну - писао је Уча.