Парламентарна скупштина Савјета Европе у Стразбуру усвојила је јуче великом већином, са 169 гласова, резолуцију „Истрага о оптужбама о нехуманом поступању са људима и илегалној трговини људским органима на Косову” уз осам гласова против и 14 уздржаних.

Резолуција је усвојена уз измјењен назив и минималне измјене у садржају, с којима се сагласио извјестилац СЕ Дик Марти. Од 19 амандмана које су предложили албански делегати, 18 је одбијено.

Садржај резолуције није ублажен у односу на Мартијев извјештај, тако да су сви наводи о умјешаности косовског политичког врха, укључујући премијера Хашима Тачија у криминалне активности, усвојени такорећи без измјена. Током гласања о амандманима Марти се јављао за ријеч и оспоравао их, а у томе је имао подршку колеге Жана Шарла Гардета о чијем ће се извјештају о заштити свједока на Балкану расправљати сутра.

„Не заборавимо да су свједоци злочина убијани, што је најгоре дјело против правде”, рекао је поред осталог Марти. Он је одмах послије гласања одржао конференцију за новинаре и позвао Еулекс да истражи трговину органима и друге оптужбе. Он је нагласио да је политичко руководство у Приштини покушало да политизује његов извјештај.

„Свакако нисам оптужио све Албанце. Ријеч је о одређеним особама. Они који сада покушавају да ово представе као причу о статусу Косова треба да знају да су овдје тема људска права. Од завршетка акције НАТО-а у јуну 1999. године до успостављања власти, територију је контролисала ОВК. Они су имали власт када су се догодили злочини које сам поменуо. Разговарао сам са људима на Косову који то знају, али не смију да кажу”, казао је Марти.

Упитан да прокоментарише реаговање Бернара Кушнера, који се насмијао поводом питања о трговини органима, а затим вријеђао новинара који је питао, Марти је рекао: „Немам ништа да кажем о господину Кушнеру. Шта да кажем о некоме ко се томе смије. Ништа, заиста”.

Драгољуб Мићуновић (ДС):

Господин Марти је знао какву буру ће изазвати његов извештај. Остаће међутим да лебди питање – зашто се о овоме тако дуго ћутало? Очигледна је политичка димензија.

Милош Алигрудић (ДСС):

Ова резолуција је значајна за све породице несталих лица на КиМ и за све жртве насиља почињеног од стране оних који су се за идеал тзв. независног Косова борили бруталним и нељудским средствима против цивилног становништва, пре свега Срба и других неалбанаца. Значајна је и за Србију у целини, јер се први пут на оваквом нивоу отворено говори о злочинима над Србима и о политичкој заштити коју су починиоци имали, само због тога што су то били људи на извршењу задатка стварања тзв. независног Косова.

Жељко Ивањи (Г 17 плус):

Апсолутно сам задовољан. Ово је и резултат нашег рада који траје већ месецима на припреми овог гласања, односно лобирању. Усвојени амандмани не мењају суштину резолуције. Марти се сагласио са амандманом који наслов извештаја мења у „истрагу“ зато што се назив поклапа са називима његових ранијих резолуција о постојању тајних затвора.

Бранко Ружић (СПС):

Оно што је важно, ми нисмо у нашим говорима показали било какву тенденцију ка политизацији овог питања, нити смо му давали било какав етнички префикс. Искључиво смо се бавили људским правима и потребом да се донесе једна оваква резолуција, која би са моралним ауторитетом и СЕ и саме ове резолуције требало да иницира једну независну, кредибилну истрагу, процесуирање и санкционисање починитеља ових веома грубих злочина. Ово је, такође, доказ да су и многе земље, чији су парламентарци овде гласали за резолуцију, на индиректан начин препознале и свој део одговорности зато што су ћутале свих ових година о питању онога што се дешавало на територији Косова и Метохије