Европска унија поново озбиљно разматра увођење механизама финансијског кажњавања политичара или одређених институција у Босни и Херцеговини ако се покаже да они свјесно блокирају остатак државе у напретку на европском путу.

У склопу новог ојачаног приступа Брисела у БиХ, неке земље чланице траже да ЕУ остави простор и за одређене санкције, имајући у виду специфичну уставну структуру БиХ, у којој једна политичка опција или ниво власти може зауставити процес прилагођавања европским стандардима.

ЕУ би, тако, имала могућност да брзо и ефикасно финансијски санкционише оне који праве опструкције, заустављањем помоћи и пројеката или, у крајњој линији, замрзавањем средстава политичарима и забраном путовања у европске земље.

Већина држава чланица је током интензивних консултација о томе ових дана ипак била мишљења да то мора бити “посљедње уточиште” које би, на предлог будућег амбасадора ЕУ у Сарајеву, као механизам, могла користити Канцеларија високе представнице ЕУ за спољну политику и безбједност Кетрин Ештон.

Овакве мјере до сада нису биле пракса ЕУ, која је процес проширења базирала на политици чврстог условљавања, али без активних санкција. Брисел се нада да уопште неће бити у позицији да било коме намеће овакав однос, али имајући у виду уставни поредак БиХ, који омогућава политикантске опструкције, ЕУ сматра да би морао постојати одређени механизам деблокаде.

Ештон је, према сазнањима сарајевских медија, до сада убједити већину европских држава да подрже ојачану улогу у БиХ, али преостаје још да се сагласност постигне о конкретним рјешењима која, између осталог, обухватају и могућност санкција. О томе ће у Бриселу бити вођена расправа на састанку министара спољних послова држава чланица.

Такође се наводи да је Холандија донијела одлуку да продужи ангажман својих војних снага у БиХ у склопу ЕУФОР-а и да ће га окончати до краја ове године. Још неколико држава ЕУ најавило је исте мјере, очекујући да се, умјесто војно, ЕУ у БиХ снажније активира политички и дипломатски.