Питање финансијске и економске одрживости РС у овом тренутку је приоритет над приоритетима, a Економска политика за 2011. годину ће узроковати даље погоршање услова привређивања у реалном сектору који ће, уз негативан утицај посљедица свјетске економске кризе, додатно бити дестабилизован, кажу у СДС.

Овакво стање посљедица је лошег рада Владе у претходном мандату и уважавајући ту чињеницу, као и неконзистентне мјере које је мандатар Александар Џомбић предложио у Економској политици, Српска демократска странка га je поново позвала да врати мандат за састав нове Владе.

Овако гласи упозорење посланика СДС Зорана Латиновића поводом Приједлога Економске политике и Буџета за 2011. годину.

- Циљеви и мјере Економске политике су неконзистентни. С једне стране, требало би да задрже радна мјеста, очувају социјалну и фискалну стабилност, задрже ниво јавних инвестиција, подрже привредни и финансијски сектор, уз остварење раста БДП од 2,5 одсто, а с друге стране оптерећују привреду. Нереално је очекивати задржавање и повећање броја радних мјеста ако се предлаже повећање директних пореза, стопа доприноса, којима се до сада јединствена стопа пореза на доходак од осам одсто мијења прогресивном стопом од 10 и 20 одсто, а стопа доприноса се повећава са 30,6 на 33 одсто - нагласио је Латиновић на данашњој конференцији за новинаре.

Као други примјер неконзистентности, он је навео укидање субвенције на плату од 50 КМ у дјелатностима коже, текстила и обуће.

- Да ли је реално очекивати повећање конкурентске способности пољопривредне производње умањењем субвенција за 20 милиона КМ за прошлу годину, поготово када знамо да су огромне штете од поплава, нарочито на подручју Семберије, и да се оне мјере десетинама милиона марака - истакао је Латиновић.

Високе плате у јавном сектору, према његовим ријечима, нису одраз продуктивности и економичности, уз реалну пријетњу да се повећа однос плата у привреди и ванпривреди. Такође, увођење стопе пореза од 10 одсто на исплату дивиденде, сматра посланик СДС-а Зоран Латиновић, додатно ће дестабилизовати тржиште капитала.

На плећа привреде, упозорио је, пашће и унутрашњи дуг од 93 милиона КМ који се обезбјеђује  из текућих прихода.

- Примјена ССП, измјена Закона о царинској политици у дијелу укидања прихода од царине и царинских евиденција, усклађивање Закона о акцизама са минималним стандардима ЕУ условиће даље погоршање конкурентске способности домаће привреде и њеног положаја на домаћем тржишту. Зашто примјену мјера и прописа у правцу либерализације тржишта и примјене стандарда ЕУ, с једне стране, упоредо не прате, с друге стране, мјере у буџету у дијелу финансијске подршке и подстицаја малим и средњим предузећима и пољопривредним произвођачима, барем на приближном нивоу земаља ЕУ -  констатовао је Латиновић, оцијенивши да је унутрашњи и спољни дуг РС изузетно висок.

- Стање економије и јавних финансија у Грчкој, Шпанији, Португалу, Мађарској је веома забрињавајуће и једним дијелом је и резултат примјене стандарда ЕУ, и зато морамо бити изузетно обазриви у примјени тих стандарда када је у питању укупан дуг РС, уз пуно уважавање чињеница да да стање у привреди лоше а њена конкурентска способност никаква.

Констатујући да је буџетски оквир задржан, Латиновић је подсјетио да он не одражава могућност развоја, те да су раније проблеми били амортизовани узимањем средстава од продаје Телекома РС.

- Били су евидентни проблеми у исплати пензија, дуг Фонда ПИО је око 200 милиона КМ, а консолидовани дуг буџета око пола милијарде. Са оваквим тенденцијама и стањем у привреди неизбјежни су проблеми са сервисирањем дуга па ће Влада морати посегнути за новим кредитима са стенд бај аранжманима, под неповољним условима - нагласио је Латиновић и додао да је пропуштена шанса да се средствима од Телекома више уложи у привредну активност.

Предложена Економска политика, додао је, за разлику од оне претходне, једино нема авантуристичких пројеката попут аеродрома у требињу, на Сокоцу и имагинарне мреже аутопутева.

Стандард пао

Одговарајући на питање новинара да прокоментарише тврдње из Економске политике да је евидентан раст плата и пензија, Латиновић је подсјетио да индекси потрошачких цијена свакодневно расту, да је пројектована стопа инфлације за идућу годину 2,5 одсто, и да нема реалног праћења плата и пензија са трошковима живота.

У односу на 2005. годину, навео је он, плате су оминално веће, али су у односу на потрошачку корпу мање за четири одсто, тако да се Влада не може похвалити растом стандарда.

- Повлачењем приједлога о измјенама Закона о ПИО, Влада је под притиском јавности урадила једино што је могла, мада до оваквог приједлоа није смјело ни доћи -  казао је Латиновић.

Кооперативни Синдикат

Ако су у Синдикату још раније имали обећања да ће доћи до усклађивања плата са растом цијена, да ће се извршити поврат умањења, требало је још раније да реагују.

Међутим, како је запазио Латиновић, кооперативан став Синдиката према Влади РС дошао је до пуног изражаја у предизборној камањи, па би чланови Синдиката требало да се запитају да ли се њихово руководство бори за интересе радника или су спремни за одређене труле компромисе.