ХАГ – Тужилаштво Трибунала у Хагу има тешкоћа у убjеђивању свjедока да дају исказ против бившег лидера ОВК Рамуша Харадинаја на поновљеном суђењу које би требало да почне у јануару или фебруару идуће године.

То пише у данас објављеном поднеску којим се Тужилаштво у Хагу успротивило захтjеву Харадинаја да буде привремено ослобођен из судског притвора током предстојеће новогодишње паузе.

„Од када је наложено поновно суђење, тужилаштво је наишло на тешкоће у убjеђивању свjедока, на Косову и ван њега, да свjедоче”, наглашава се у документу, уз оцjену да је положај свjедока „изузетно осjетљив”.

Привремено ослобађање Харадинаја само би, по тужиоцима, појачало и до сада раширену атмосферу узнемиравања свjедока и могло би утицати на њих да се не појаве пред Трибуналом, тврди оптужба.

Интегритет и вjеродостојност поновљеног суђења били би, по тужиоцима, угрожени уколико би се Харадинај нашао на слободи, макар и на ограничено вријеме, а нарочито у осјетљивом тренутку уочи или после парламентарних избора на Косову, заказаних за 12. децембар.

Харадинај је крајем новембра затражио од Трибунала да га током предстојеће празничне паузе привремено пусти из притвора у којем чека поновно суђење по оптужници за злочине на Косову 1998.

Као разлог за привремено ослобађање, Харадинај наводи да му је супруга трудна и да би требало да се породи средином јануара. Поред тога, како пише у захтјеву, он би желио да види своје двоје дјеце.

Харадинај, који је лидер Алијансе за будућност Косова, није тражио дозволу судија да се јавно бави политиком, ако буде привремено ослобођен.

У притвору у Схевенингену, Харадинај је од 20. јула, када га је у Приштини ухапсио Еулекс.

Трибунал је у септембру одбио да Харадинаја пусти на слободу до почетка новог суђења, оцјењујући да би имало лош утицај на спремност свједока да се појаве пред Трибуналом, с обзиром да на Косову „преовлађује атмосфера застрашивања свједока”.

Усвајајући жалбу тужилаштва на првостепену пресуду, изречену у априлу 2008, апелационо вијеће Трибунала наложило је 21. јула да суђење Харадинају и саоптуженима Идризу Баљају и Љаху Брахимају буде поновљено по шест од 37 тачака првобитне оптужнице које се односе на злочине над притвореницима у заробљеничком логору ОВК у селу Јабланица код Дечана од марта до септембра 1998.

Првостепеном пресудом, Харадинај и другооптузени Баљај били су ослобођени кривице, а трећеоптужени Брахимај осуден је на шест година затвора због окрутног поступања према заробљеницима у јабланичком логору.

Понављање суђења наложено је због тога што на првом процесу нису била саслушана два кључна свједока против оптужених, који су одбили да свједоче зато што су били „узнемиравани” и „застрашени”.

На застрашивање и узнемиравање свједока на Косову, указало је и судско вијеће у првостепеној пресуди у којој је назначено и да су почињени злочини над неалбанцима и Албанцима које је ОВК сматрала нелојалним, али не и да је доказана кривица Харадинаја и Баљаја.

Новом оптужницом, Харадинају, Баљају и Брахимају се у шест тачака на терет стављају убиства, окрутно поступање и нехумани поступци, као кршење закона и обичаја ратовања.

Харадинај је, по оптужници, 1998-99 био вођа ОВК у околини Дечана, Баљај је командовао специјалном јединицом „Црни орлови', а Брахимај је члан главног штаба ОВК и заповједник притвора за заробљенике ОВК.

Прво суђење Харадинају и саоптуженима је почело 5. марта 2007, а првостепена пресуда изречена је 3. априла 2008.

Тужиоци су пред судско вијеће током процеса извело 81 свједока, а двојица су одбила да свједоче упркос обавезујућем налогу суда.

Харадинај се добровољно предао Трибуналу 9. марта 2005. непосредно пошто је поднио оставку на дужност премијера Косова. Истог дана у Хаг су из Приштине пребачени и Баљај и Брахимај.

У првом појављивању пред судијама, сва тројица су одбацила кривицу.

Трибунал је на привремену слободу до почетка суђења, Харадинаја пустио 9. јуна 2005., а касније му је, на захтев одбране и упркос противљењу тужилаштва, дозволио да у ограниченој мјери јавно наступа на Косову као лидер Алијансе за будућност Косова.