Највећи стратешки проблем Америке на Балкану је улога Турске, која преко свог човјека Хариса Силајџића покушава наступити са неоотоманске позиције на Балкану и Блиском истоку.

Упоређујући та турска настојања као "амбиције 'Ролс-Ројса', али са ресурсима 'Ровера'", амбасадор пише да, свјесни да немају властите ресурсе за ту политику, морају пронаћи "властитог потрчка у лику Хариса Силајџића, Миш' Ала или Ахмединеџада, који ће бити срећни да заступају Турску у њиховој мисији".

Занимљиво је да су Американци још у децембру 2006. године сматрали да предсједник Србије Борис Тадић подржава улазак Србије у НАТО, иако је званична политика те земље војна неутралност.

"Фрид (Данијел Фрид, тадашњи помоћник секретара САД) одлучио је да понуди Партнерство за мир Србији како би подржао демократске снаге у долазећим изборима, јер је предсједник Тадић дао снажно образложење у корист евроатлантске будућности Србије", пише у депеши од 12. децембра 2006. године, која је послата из Париза.

У другој депеши из 2005. године, коју је послала Амбасада у Риму, сазнајемо да је Влада САД размишљала да за позицију високог представника у БиХ те године да подршку Италијанки Лаури Мирахиан.

"Службеници Стејт департмента и Амбасаде који су се срели с њом вјерују да она дијели наше погледе у вези са будућношћу региона", пише у депеши.

У депеши датираној на 21. јуни 2009. године, Стејт департмент тражи од свог особља у Амбасади у Словенији да прикупи све биометријске податке званичнике Словеније као и лидера који тек долазе.

Према садржају ове депеше, службеници који раде на овом требало би да прикупе информације о што више особа које се доводе у везу са Словенијом, укључујући и имена, функције, бројеве телефона и факсова, те да прикупе све могуће контакт информације, радне распореде, те остале релевантне биографске податке.

Црна Гора се помиње у једној од америчких дипломатских депеша, а односи се на улагања бившег градоначелника Москве Јурија Лушкова у трговину некретнинама. У депеши се наводи да је Лушков велики дио новца из прихода руске пријестонице улагао у компанију "Система", која је новац улагала у Црну Гору, гдје се бавила купопродајом некретнина.

Према документима из 2003. године, САД су годинама биле заинтересоване да им Хрватска омогући трансфер руског ракетног система "С-300", што се касније и догодило.