СОФИЈА – Представници Бугарске и Русије потписали су данас у Софији споразум о заједничкој изградњи бугарског дијела гасовода „Јужни ток”.

Споразум су потписали извршна директорка бугарске енергетске компаније БЕХ Маја Христова и предсједник управног одбора Газпрома Алексеј Милер, у присуству премијера Русије и Бугарске, Владимира Путина и Бојка Борисова.

Овај пројекат ће омогућити допремање руског природног гаса до централноевропских земаља и Италије. Споразумом се предвиђа и стварање заједничке компаније за изградњу и управљање бугарским дијелом гасовода „Јужни ток”.

Премијер Борисов је рекао да је са руским званичницима договорио да рачуни новог предузећа буду у Бугарској банци за развој, која је у стопостотном власништву државе.

Како је јавио дописник Танјуга из Софије, трошкове изградње ће обје стране поднијети подједнако.

У пројекту „Јужни ток” укључена је и Србија, која је већ формирала заједничко српско-руско предузеће. Предвиђено је да се тим гасоводом, који би требало да буде пуштен у погон 2015, испод Црног мора транспортује годишње до 63 милијарде кубних метара руског природног гаса у Бугарску и друге земље које су укључене у тај велики регионални енергетски пројекат.

На заједничкој конференцији за новинаре потписан је и споразум о социјалном осигурању између Бугарске и Русије, а тиче се, како је рекао Борисов, 60.000 грађана. Према Путину, од великог значаја за изградњу гасовода је смањивање транзитних ризика и ширење инфраструктуре.

„Потписивањем споразума о изградњи гасовода владе обје државе су обезбиједиле себи повећање буџета за око двије милијарде евра годишње у наредних неколико мандата”, нагласио је Путин.

Гасни споразум Бугарске и Русије је, међутим, напала конзервативна партија бившег бугарског премијера Ивана Костова, иако у парламенту подржава мањински кабинет Борисова.

Конзервативци су апеловали на владу Борисова да „одоли Путиновим притисцима и не дозволи Москви да намеће своје интересе Бугарској”, у супротном су запријетили отказивањем подршке.

Премијер Борисов је истакао је и да његова земља ради на реализацији другог пројекта ‑Набуко”.

Гасовод Набуко - конкурентски енергетски пројекат чију градњу заговарају Сједињене Америчке Државе и Европска унија - такође ће пролазити кроз Бугарску, која тврди да је ријеч о два комплементарна пројекта.

Премијер Путин је, међутим, ове године више пута изјављивао да је реализација пројекта „Набуко” тешко остварива, јер нема довољно сировине да тај гасовод рентабилно ради.

Данас се на улицама Софије појавило и стотинак демонстраната, који су протестовали због најављеног споразума, истичући да ће њиме Бугарска постати потпуно зависна од руске нафте, гаса и нуклеарне енергије.

Путин је нагласио да је са Борисовим договорио и други важан пројекат - изградњу нуклеарке „Белене”, као и да „до краја године буде одобрен технички дио пројекта нуклераке”, додао је Путин.

Путин је нагласио да руска страна посједује и коначну цијену изградње, али је одбио да је саопшти, уз образложење да она мора бити усаглашена са бугарском владом.

Премијер Борисов је почетком ове седмице, понудио Србији и Хрватској мањи удио у будућој атомској електрани „Белене”, захтијевајући да се Београд и Загреб о томе изјасне најкасније до данас.

Министар енергетике у влади Србије Петар Шкундрић је изјавио Танјугу у четвртак, позивајући се на став Владе Србије, да учешће Србије у том пројекту у принципу није искључено, али уз услов да претходно сачињена студија изводљивости покаже потпуну оправданост такве инвестиције. Из Загреба је за сада стигла негативна реакција на приједлог Софије да и Хрватска учествује у градњи нове бугарске нуклеарке.

Македонски вицепремијер задужен за економију Владимир Пешевски је добио само усмену понуду бугарског министра економије и енергетике Трајча Трајкова.

Руси су у Бугарској изградили нуклеарку „Козлодуј”, која је састављена из шест реактора. Борисов је у вези реализације изградње нафтовода Бургас- Александруполис рекао да постоје проблеми у вези са екологијом, као и да ће коначну ријеч дати стручњаци.

Премијери Борисов и Путин у Софији су разговарали и о смањењу цијена руског гаса, али и другим видовима сарадње.

Путин је у Софију стигао са 90 минута закашњења, а са собом је довео министра енергетике Сергеја Шматка, замјеника министра иностраних послова Владимира Титова, директора државног предузећа „Росатом” Сергеја Киријенка и предсједника Управног одбора ‑Гаспрома”.

Путин се је у Софији састатао и са бугарским предсједником Геогријем Првановим.