БАЊА ЛУКА - Република Српска, која је доскора била у вазалном спољнотрговинском односу са Словенијом, ове године, први пут од распада бивше Југославије, остварује вишак у међусобној робној размјени, пишу сутрашње "Независне новине".

На тржиште Словеније од јануара до септембра ове године из РС пласирано је производа у вриједности од 155,6 милиона КМ, што је непуних пет процената више од увоза из те државе.

Највећи бум извоза на словеначко тржиште биљежи глиница и слична једињења, који чине чак петину укупног деветомјесечног пласмана у ту земљу. Вриједност тих производа износила је око 34 милиона КМ, што је чак 26 пута више него лани, а 9,5 пута више у односу на преткризну 2008. годину.

У Фабрици глинице "Бирач" из Зворника, једном од највећих извозника у БиХ, потврдили су да су у три квартала ове године у Словенију отпремили око 62.000 тона глинице, а да за цијелу 2010. годину планирају извести 85.500 тона.

За изненађујући спољнотрговински биланс РС и Словеније заслужна је, такође, отпрема отпадака од жељеза или челика, чија је вриједност, у поређењу с цијелом 2009, порасла скоро дупло, на око 15 милиона КМ. Евидентан је и раст извоза дијелова за електричне моторе, генераторске агрегате и ротацијске претвараче и то за 52 одсто, на 10,5 милиона КМ.

Производи Рафинерије нафте Брод, прије свега битумен, имају посебно мјесто у стварању спољнотрговинског суфицита, јер су са извозом почели лани, након оживљавања тог капацитета. Вриједност отпрема тих деривата према Словенији у три квартала износила је скоро пет милиона КМ, што је троструко више у односу на цијелу претходну годину.

На тржиште Словеније, најбогатије републике бивше Југославије, ове године кренуо је значајнији извоз изолиране жице и каблова, у износу од 4,3 милиона КМ, а који је раније био поприлично занемарљив.

Вриједност увоза робе из Словеније у РС за девет мјесеци ове године износила је 148,5 милиона, што је раст за 23 одсто, али по вишеструко мањој стопи од извозне.

Најзаступљенији словеначки увозни производ је храна за кућне љубимце у вриједности од 19 милиона КМ, коју слиједе лијекови са 16,5 милиона КМ, те електрични апарати за бријање и шишање са више од 10 милиона КМ.

Некада један од највећих адута Словеније - флаширана природна и минерална вода, ове године биљежи велику редукцију увоза. Тих производа је у три квартала допремљено у вриједности од 1,1 милион КМ, троструко мање него у истом периоду лани, а скоро шестороструко у односу на 2008. годину.

(СРНА)